Nasuprot tome, dodaje on, kada ostanemo u svom normalnom okruženju, ponavljajući ista poznata iskustva sa istim ljudima,vremeima tendenciju dateče brzo.

Na indirektniji način, obrada informacija pomaže da se objasni zašto se vreme ubrzava u kada nam je lepo (u apsorpciji), a usporava kada nam je dosadno, piše on za Psiholodži Tudej.

Apsorpcija je poseban kognitivni stil „potpune“ pažnje koji u potpunosti angažuje nečije reprezentativne (tj. perceptualne, imaginativne i idejne) resurse i pojačava jedan aspekt stvarnosti u odnosu na druge.

U apsorpciji obrađujemo relativno malo informacija, ističe on.

Očigledno obrađujemo informacije iz aktivnosti koja nam zaokuplja pažnju (na primjer, zabavno predavanje, knjiga ili film), ali to je prilično mala količina u poređenju sa drugim stanjima uma.

Sužavamo našu pažnju na jedan mali fokus i blokiramo sve druge potencijalne izvore informacija u našem okruženju. Što je najvažnije, dodaje, naši umovi postaju tihi – uglavnom oslobođeni misli – tako da obrađujemo vrlo malo kognitivnih informacija.

- Međutim, kada je naša pažnja difuzna ili nefokusirana – u stanjima kao što su dosada, nestrpljenje ili anksioznost – ogromna količina kognitivnih informacija protiče kroz naše umove. Iako se možda čini da nije direktno povezano, obrada informacija takođe pomaže da se objasni zašto se čini da se vreme ubrzava kakostarimo, - navodi Tejlor.

Uobičajeno je da se ljudima tokom detinjstva čini da vrijeme teče sporo.

To je uglavnom zato što kao djeca imamo toliko novih iskustava i tako obrađujemo ogromnu količinu perceptivnih informacija.

Djeca takođe imaju nefiltriranu i intenzivnu percepciju svijeta, zbog čega njihovo okruženje izgleda živopisnije. kaže Tejlor i dodaje da kako starimo, imamo sve manje novih iskustava i naša percepcija svijeta postaje automatizovanija.

Izvor:Pobjeda