U Norveškoj više električnih nego automobila na benzin

U Norveškoj više električnih nego automobila na benzin

Do 2025. godine Norveška će prekinuti prodaju novih benzinskih i dizel vozila.

Norveška, jedan od najvećih svetskih izvoznika nafte, sada ima više električnih automobila na putevima nego vozila na benzin.

Od 2,8 miliona registrovanih privatnih automobila, 754.303 su sada potpuno električna, u poređenju sa 753.905 koji rade na benzin, podaci su Norveške putne federacije.

Nordijska zemlja sa 5,5 miliona stanovnika ima za cilj da postane prva nacija koja će prekinuti prodaju novih benzinskih i dizel automobila - do 2025. godine.

Prodaja električnih vozila je podstaknuta poreskim olakšicama i drugim podsticajima, finansiranim velikim delom iz novca koji Norveška zarađuje od nafte i gasa.

Zemlja ima državni fond vredan više od 1,6 biliona evra, koji je izgrađen od prihoda sa naftnih polja i koji predstavlja „penzioni fond" kada presuše izvori.

To je omogućilo vladi da ponudi zelene podsticaje vozačima, između ostalog oslobađanje kupaca električnih automobila od poreza na promet.

U ranim danima ove revolucije, norveški aktivisti za zaštitu životne sredine su čak angažovali pomoć najveće pop grupe u zemlji, A-ha, da promovišu upotrebu električnih vozila.

Uprkos ovoj prekretnici, posla i dalje ima.

Dizel modeli su najbrojniji sa nešto manje od milion, ali njihova prodaja drastično opada, kaže Norveška putna federacija.

Trenutno, devet od 10 novih automobila prodatih u Norveškoj su električna vozila, pokazuju industrijski podaci.

I nije teško shvatiti zašto kada uzmete u obzir koliko vlasti čine da ih favorizuju.

Mnoga mesta nude besplatan parking za električna vozila i njihovi vozači ne moraju da plaćaju gradsku putarinu.

I dok se vlasnici električnih automobila u mnogim zemljama žale na nedostatak uređaja za punjenje, u svakom norveškom mestu i gradu postoje brojni besplatni punjači, a samo u Oslu ih je 2.000.

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.