Zvuk alarma za buđenje i gužvu u gradskom prevozu zamenilo je višečasovno čitanje knjige u bašti, a preambicioznu listu zadataka svega dve ili tri najvažnije obaveze.

Previše vremena provedenog na poslu, stresno okruženje i sveprisutnost digitalnih tehnologija izazivaju simptome sagorevanja, stanja koje je Svetska zdravstvena organizacija označila kao poremećaj 2019. godine.

„Bila sam hronično umorna od posla, izlazaka i viđanja sa ljudima, odlučila sam da ono što mi je bitno postavim na prvo mesto, a to je mir", kaže fotografkinja Tamara Spasić.

Ona od nedavno primenjuje principe sporog života (slow life).

Ovaj internet trend podstiče ljude da „žive svesno", teže ka boljoj ravnoteži posla i privatnog života i korišćenju više vremena za introspekciju.

Ekstremna iscrpljenost i sagorevanje: Kako do njih dolazi i šta preduzeti
„Slatko li je ne raditi ništa": Pet zemalja sa najboljom ravnotežom između posla i života
Zašto radni dan treba da traje kraće

Povezan je i sa konceptom promišljenije kupovine odeće.

Glavni motiv je da se novac troši samo na potrebne stvari da bi se čuvala priroda, a svakodnevni život učino jednostavnijim.

Od ranih 2000-ih zbog sve učestalije upotrebe interneta, briga o mentalnom zdravlju postala je veoma važna, ukazuje Mirjana Mantić Pantić, psihološkinja i psihoterapeutkinja.

Tako su se na društvenim mrežama pojavljivali trendovi koji su kroz negu o telu promovisali brigu o psihi vežbanjem u teretani (gym rat), pilatesom (pilates princess) ili korišćenjem proizvoda sa prirodnim sastojcima.

„Ljudi su hronično umorni od brojnih obaveza, što poslovnih, što privatnih, pa se ideja sporog života pojavila kao kontrast brzom.

„Posledice žurbe i stresa su brojne, od opadanje koncentracije do nesposobnosti da promislimo da bismo doneli važne odluke", dodaje ona za BBC na srpskom.

Anketa sprovedena na platformi „Zdravo dvadesete" ukazuje da čak 40 odsto dvadesetogodišnjaka u Srbiji koji su učestvovali u ovom istraživanju, od čega su većina devojke, oseća umor kao glavni problem, kao i da ne stiže da se naspava zbog velikog broja obaveza.

Povratak u detinjstvo

Tamara je dane provodila u kancelariji, a tokom večeri je sa jedne žurke odlazila na drugu.

„Onda sam rekla, pustite me hoću da odmaram i perem veš i od tad sam bolje raspoložena", kaže ona.

Kroz jednostavnu dnevnu rutinu, uspela je da „ponovo oseti radost".

„Bilo je tako jednostavno, podsetilo me je na detinjstvo", kaže.

Tokom dana priprema hranu, mesi hleb, pere i suši veš, a jednom ili dva puta nedeljno prijatelji ili roditelji dolaze joj u goste.

Ona nije jedina, jer na društvenoj mreži Fejsbuk postoje grupe korisnika koje se hvale kako imaju dosadan život.

Izvor:RTCG