UPOZORENjE: Detalji u ovom tekstu mogu da budu uznemirujući za pojedine čitaoce.
„Više", uzvikuje devojčica dok joj oči sjaje od uzbuđenja. „Više, više".
Zeinu ljuljaju na ljuljašci na malom igralištu u predgrađu Padove na severu Italije.
To je normalna scena svuda u svetu.
Ali dvogodišnja Zeina ne može normalno da pomera glavu, a na desnoj strani lica, vrata i glave ima duboke, još uvek strašne ožiljke.
Međutim, trenutno je bezbedna i nahranjena.
I oseća se kao da leti.
Zeina je jedna od 5.000 ljudi kojima je radi specijalističkog lečenja u inostranstvu dozvoljeno da napuste Gazu od početka rat posle napada Hamasa 7. oktobra u južnom Izraelu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da je zbog rata više od 22.000 stanovnika Gaze zadobilo povrede koje su im promenile život, ali je od zatvaranja graničnog prelaza Rafe sa Egiptom u maju, vrlo malo njih dobilo dozvolu da napuste Pojas Gaze.
BBC
„Bio je to dan iz noćnih mora", kaže Zeinina majka Šaima, opisujući kako se povredila njena ćerke dok se 17. marta igrala u šatoru njihove porodice u Al-Mavasiju, u južnoj Gazi.
Porodica je već dva puta bežala iz njihovog doma u Han Junisu, prvo u Rafu, a zatim u veliku „humanitarnu zonu" u Al-Mavasiju, gde su mislili da će biti bezbedni.
Zeina i njena četvorogodišnja sestra Lana su se igrale zajedno, grleći se i govoreći jedna drugoj „Volim te, volim te", kada se u blizini čuo udar projektila, priseća se Šaima.
Zeina se prestravila i potrčala je hvatajući se za majku, koja je držala lonac ključale supe koja se prosula po njenoj ćerki.
„Njeno lice i koža su se topili preda mnom", kaže Šaima.
„Podigla sam je i bosonoga istrčala na ulicu".
Zeinu su lečili lekari Crvenog krsta u Evropskoj bolnici u Gazi, gde je izvršeno presađivanje kože sa očeve noge, a pošto je stigla u Egipat, presađena joj koža sa njene noge.
U septembru je iz Egipta avionom prebačena u Italiju radi specijalizovanijeg lečenja.
BBC
Zeini se pridružila Ala, 17-godišnjakinja koja je teško povređena u vazdušnom napadu na njen dom u gradu Gazi krajem prošle godine.
Kada su se upoznale, odmah su uspostavile vezu.
„Odmah sam se njoj obratila", kaže Ala.
„Ona je pretrpela toliko bola, tako je mala.
„Stariji sam, a bol je ponekad bio preveliki za mene. Kako li je tek njoj?"
Ala je 16 sati bila zarobljena pod ruševinama, a kada je spasena, saznala je da je njen otac, krojač, mrtav.
Kao i njena braća, Nael, koji je bio student, i Vael, medicinski tehničar.
Njihova tela nikada nisu izvučena iz ruševina četvorospratnice u kojoj su živeli.
„Bila sam budna sve vreme pod ruševinama", kaže mi ona.
„Nisam mogla normalno da dišem zbog pritiska na grudima i telu.
„Nisam mogla da se pomerim.
„Samo sam razmišljala o drugim članovima moje porodice i o tome šta im se dogodilo".
Osim oca i braće, izgubila je i baku, deku i tetku.
Kaže da oni nemaju nikakve veze sa Hamasom, palestinskom militantnom grupom.
„Izgubila sam moje najvoljenije", kaže ona.
„Srećna sam što sam u Italiji na lečenju, ali sam tužan zbog Gaze i ljudi koji su tamo".
U izjavi za BBC, Izraelske odbrambene snage (IDF) su negirale da ciljaju civile, navodeći da tokom njihove operacije uništenja vojnih kapaciteta Hamasa preduzimaju „izvodljive mere predostrožnosti da bi ublažile štetu po civile".
Prema podacima Ministarstva zdravlja Hamasa, u Gazi je od početka sukoba pre skoro godinu dana ubijeno više od 41.000 ljudi.
BBC
Svetska zdravstvena organizacija je više puta pozivala na otvaranje „višestrukih koridora za medicinsku evakuaciju" povređenih Palestinaca.
SZO kaže da je od maja samo 219 pacijenata dobilo dozvolu da ode u inostranstvo.
Zeina i Ala su evakuisane zahvaljujući upornosti britanske dobrotvorne organizacije Save a Child i Kinder Relief iz Sjedinjenih Država (SAD).
Radili su mesecima da ih izvuku - moleći Izrael, Egipat i američki Stejt department za pomoć.
„Iskreno govoreći, Zeina i Ala su među srećnicima koji su izašli", kaže Nadja Ali iz organizacije Kinder Relief, koja je pratila devojčice iz Egipta u Italiju.
„Ima dece koja su nama upućena i koja su umrla čekajući da odu".
Teško je govoriti o sreći kada se shvate posledice njihovih povreda.
Obe devojčice očekuju meseci bolne fizioterapije, a zatim i mnogi operativni zahvati.
O Zeini i Ali brine jedan od najboljih italijanskih stručnjaka za opekotine.
BBC
Dr Bruno Azena je ljubazan i nežan prema njima, ali mora da im saopšti najsuroviju vest - da su opekotine na Alinim nogama toliko duboke da više nikada neće moći normalno da hoda.
A Zeini kosa neće ponovo izrasti na koži glave koja je puna ožiljaka.
Njena mama Šaima je očajna.
Napustila je Gazu nadajući se čudu.
Zeina je počela da shvata da se razlikuje od njenih sestara.
Kada zamoli Šaimu da joj veže kosu da bude kao druge devojčice, njena majka ne zna šta da radi ili kaže.
Njenom mužu nije bilo dozvoljeno da se sa njima evakuiše, pa Šaima mora sama da brine o njenim devojčicama, što je teško i fizički i emocionalno.
Ali Šaima obožava Zeinu i zove je „princeza", skrivajući od nje suze i strahove za budućnost.
Šaima takođe tuguje za njenom majkom koja je umrla od raka koji se proširio jer nije lečen od početka rata.
„Rat me je koštao previše", kaže ona.
„Hvala bogu što smo mogli da odemo, a otišli smo čudom.
„Nadam se da će i ostali povređeni Palestinci moći da odu u inostranstvo na lečenje.
„Uvek se molim bogu da ih zaštiti i da se rat završi".
Izvor:Vijesti
Komentari