Iako ima i onih koji misle da praznici nisu najbolje vrijeme za preispitivanje, dr Ana Pešikan, vanredni profesor i upravnica Odeljenja za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u intervjuu „Novostima“ kaže da je sad pravi momenat da se pozabavimo životom, i onim što od njega očekujemo, jer se u pretprazničnom raspoloženju lakše podnose i negativni rezultati: 

Prirodno je da čovjek kada ulazi u nešto novo, započinje novi korak, sumira šta je bilo. To ima i jako psihološko opravdanje, jer upravo ciljevi koje postavljamo motivišu nas da radimo, stvaramo, proizvodimo. To pravljenje presjeka, takođe, može da deluje i otrežnjujuće, i osvešćujuće. Nekada kada pustite da vrijeme jednostavno teče, nemate osjećaj koliko ste uradili, koliko ste bili efikasni, nemate osjećaj ni da li je nešto završeno ili nije. Međutim, kada stavite na papir i vizualizujete sve one aktivnosti kroz koje ste prošli, vidite šta ste sve uspjeli da uradite. 

- Kako da znamo gdje treba podvući crtu? 

Podvlačenje crte je sumiranje urađenog, i potpuno je svejedno u kom trenutku ćete da stanete i objektivno se zapitate šta ste prethodno uradili, koje korake ste preduzeli i kako je sve to izgledalo. Uvijek se sumira neki period, a to može da bude na kraju dana, nedjelje, mjeseca ili godine. Neki ljude podvlače crtu kada završe ciklus koji je vezan za posao koji obavljaju, ili nakon veze koja se završila i slično. 

- Šta može da bude impuls ili okidač da se započne analiza svega što smo do tada učinili? 

Impulsi mogu biti razni, ali oni su manje važni, značajniji je sam proces kroz koji tada prolazite. Taj proces vam daje šansu da promišljate, ne da žalite. Ne podvlači se crta da biste bili očajni ili da biste žalili za nečim što niste uradili, nego da vidite gdje ste do tog momenta bili i da li je to što ste uradili nešto što ste planirali ili je rezultat nekih trenutnih okolnosti ili životna faza u kojoj ste sebi dali oduška. U svakom osvrtu postoji i faza analize, kada čovjek u zavisnosti od crta ličnosti i osobina može sve da prebacuje na spoljne okolnosti ili da prizna da nešto zavisi i od njega. Čovjek mora da razlikuje šta je ono što je pod njegovom kontorlom i za šta je on odgovoran. Često u radu koristimo molitvu: „Bože, daj mi snage da izdržim ono što ne mogu da promijenim, daj mi hrabrosti da promijenim ono što mogu, i daj mi mudrosti da razlikujem to dvoje“. To je suština. 

- Kako da se usmjerimo na ono što je u životu zaista važno? 

Čovjek mora da bude usmjeren na nešto što je dobro, da se bavi dobrim stvarima, da razmišlja. Mora da shvati da postoje neke vrijednosti za koje se vrijedi boriti i žrtvovati i da postoji nešto što vrijedi a što nije materijalno. Prijateljstvo ne možete da opipate, ali je od neprocjenjive vrijednosti kada pored sebe imate osobu kojoj možete da se požalite.

 - Da li je dobro da se na kraju jedne godine prave planovi za sledeću? 

Veoma je važno da čovjek u životu postavlja ciljeve. Ali, da bi oni djelovali dobro na nas i da bi nam podizali motivaciju za rad, moraju da budu vrlo specifični, jasno definisani, određeni, dostižni i realistični. Recimo, neki dugoročan cilj može da bude namera da se obogatimo, i on će da nas usmjerava, ali da bi se pokrenuli, trebalo bi isplanirati sitnije korake. Oni ne bi trebalo da budu prelaki, jer nas neće motivisati, nego moraju da budu izazovni i malo iznad toga što trenutno možemo da uradimo, ali istovremeno savladivi i realistični. Kao što kaže engleska poslovica „ništa ne uspijeva kao uspjeh“ - ništa vas ne može dići i motivisati, niti biti tako efikasan pokretač, kao uspjeh. 

- Da li dovoljno poznajemo sebe da bismo postavili realistične planove? 

Izuzetno je važno poznavati sebe, ali to je veoma težak posao, životni zadatak. Čovek čitav život mora da upoznaje sebe, ali ne zato što on ne može da sazna određene stvari o sebi, nego što se menjaju okolnosti u kojima smo, menja se milje, poslovi i sve što nas okružuje. Sredina i mi smo stalno u nekoj interakciji, i to je ono što oblikuje jedno drugo. 

- Da li griješe oni koji ne prave planove, ne podvlače crtu, već jednostavno prelaze iz jedne godine u drugu? 

Svaki čovjek mora u nekom trenutku da se osvijesti i da pravi presjek. Imate ljude koji puste da budu „slamka među vihorove“, da ih događaji nose, jer im je lakše da ne snose odgovornost, lakše im je da neko drugi odlučuje. Međutim, to ne donosi zadovoljstvo. Ti ljudi stavljaju svoj život u tuđe ruke i okolnosti. A ako se vi ne bavite svojim životom, ne možete očekivati da ga neko drugi kreira, ne zato što neće, nego zato što ne zna šta je ono što vama intimno najviše prija, odgovara, i gdje biste se najbolje osećali. To prepuštanje je ozbiljan problem, jer te osobe nisu zadovoljne. 

- Da li je dobro da se spisak planova stavi na neko vidno mjesto kako bi nas stalno podsjećao? 

Dobro je praviti planove, one male dnevne i nedjeljne, i one dugoročnije, i da ih kao spisak za kupovinu, matrijalizujete, vidite, i da vas stalno podsjeća. A da li ćete ga držati na vidnom mjestu, zavisi od plana. Neki planovi su možda takvi da ih radije ne biste delili sa drugima, ali bi trebalo da se napišu i ostave na nekom posebnom mjestu. 

Društvena igra 

- U kojoj mjeri u pravljenju planova za narednu godinu mogu da nam pomognu poznanici? 

Tokom Nove godine može da se igra društvena igra čestitanja. Kada se okupe prijatelji umesto uobičajenog: „Srećna Nova godina, želim ti zdravlje, ljubav i sreću“, probajte da razmislite šta biste ljudima koji vas okružuju konkretno poželjeli. Za njih bi bilo zanimljivo da vide šta im drugi dobro žele. Ne moraju uvijek da poslušaju, ali činjenica kako ih drugi vide, može da im otvori neke nove vidike. Možda drugi mogu bolje da uoče neke jake i dobre strane koje mogu da pomognu da se napravi posao i postigne uspjeh. 

Napišite želju 

- Zbog čega su važne novogodišnje želje? 

Uoči Nove godine možete da napišete šta biste željeli u narednih godinu dana. Ne da pomislite, nego da napišete. Uopšte nije lako zamisliti želju, kao što u prvi mah izgleda. Kada probate da želju precizno definišete, tako da bi je Deda Mraz, kada biste mu je dali, dobro razumio šta zapravo hoćete, to zahtijeva da zauzmijete odnos prema želji. I kad god nešto iz misli pokušate da verbalizujete, to prolazi kroz put sazrijevanja, i kada ga vidite napisano, vidite ga spolja, i tada ga je lakše analizirati. Kroz tu analizu možete da zaključite da li je baš to što ste napisali ono što zaista želite, i razmišljate o tome šta vi želite u životu.

(Novosti.rs.)