Zara (16), njena majka Trejsi (41) i sestra Džolin pate od lipodistrofije rijetke bolesti zbog koje njihova koža nije elastična i djeluje naborano, a masno tkivo pod kožom se raspada dok koža nastavlja da raste.

U Velikoj Britaniji od ovog genetskog poremećaja boluje nešto manje od 30 ljudi.

Iako dobija dosta podrške kod kuće, Zara se godinama suočavala sa vršnjacima koji su je nazivali „bakica“, a čak je nekoliko puta bila i pretučena. Jednom prilikom je izbačena iz autobusa jer nije mogla da dokaže da ima pravo na dječiju kartu. Kada je upisala novu školu, mislili su da je učiteljica.

Zbog svega ovoga Zara je odlučila da ispriča svoju priču za časopisom „The People“, i da tako podigne svijest ljudi o problemima sa kojima se osobe slične njoj suočavaju.

- Ponekad se mnogo razbijesnim – ali radim sve što svaki drugi petnaestogodišnjak radi i trudim se da me moj problem na sputava – kaže Zara.

Dok mnoge djevojke koriste šminku kako bi izgledale starije, Zara ima drugačiji problem.

- Ne mogu da dobijem kartu za djecu za bioskop, a kada nosim školsku uniformu, ljudi misle da se samo tako oblačim. Odrastanje sa lipodistrofijom nije bilo lako. U osnovnoj školi djeca su bila okrutna prema meni i nazivala su me raznim imenima. Bila sam i fizički napadnuta zbog svog izgleda, pa me je mama ispisala iz škole kad sam imala 10 godina, jer više nisam mogla da izdržim. Tek u srednjoj školi našla sam grupu prijatelja koji su me prihvatili kao osobu, ne mareći za moj izgled – priča Zara.

Ali kada izađe iz škole mnogi ne vjeruju da je Zara samo djevojčica.

- Jednom mi nisu prihvatili dječiju kartu za autobus. Zacrvenila sam se, izašla sam i otišla kući. Prve nedjelje u školi nastavnik mi je dao plan za čas, jer je mislio da sam predavač. Osjećala sam se užasno. Ista stvar se desila sledeće godine kada sam promijenila nekoliko nastavnika – kaže Zara.

Pored toga, ona ima i fizičkih problema.

- Moji zubi su veoma slabi bez obzira na to što ih perem redovno. Već su mi ispala četiri. I to dva prednja zbog čega ne volim da se smijem otvorenih usta – priča djevojčica.

Zara je 2010. išla u Japan kako bi primila injekcije kolagena u lice koje joj je dao najveći ekspert za lipodistrofiju. U početku su injekcije zategle bore, ali je implant kasnije otkazao.

- Bila sam veoma srećna zbog kolagena, jer sam se nadala da će da promijeni moj izgled, pa sam se mnogo razočarala kada postupak nije uspio. U budućnosti bih voljela da uradim zatezanje lica i da se riješim podbratka i bora oko očiju – kaže ona.

Ali bez obzira na svoje stanje, Zara sanja o tome da radi u kozmetičkom salonu kad završi školu.

- Jedna od dobrih stvari kod ovog stanja je što Džolin, mama i ja nikad nismo imale nekih drugih problema sa kožom. Ranije sam nosila dosta šminke, ali sada sam prihvatila sebe, jer neki ljudi izgledaju gore nego ja. A pored toga mogu da kupim i cigarete i alkohol ako želim – našalila se Zara.

Ona kaže da joj nije nikakav problem da privuče nekog dječaka.

- Bila sam sa nekoliko momaka i svi su mi rekli da im nije bitno kako izledam, nego to kakva sam osoba. Mama nas je odgajila tako da uvijek kažemo šta mislimo i da budemo samopouzdane. Naravno, ponekad se i uznemirim. Nedavno mi je neko rekao da izgledam kao da imam 30 i stvarno sam pobesnjela. Jednom je neki dečko pitao Džolin da li mi je ona majka. Ja sam mu oštro odgovorila, ali se Džolin uznemirila – priča Zara.

Majka Trejsi je priznala da ju je mučila krivica kada je shvatila da je prenijela svoje gene na ćerke.

- Brinem se za budućnost svojih ćerki. Ja sam cijelog života bila izopštavana zbog bolesti. Druga djeca nisu htjela da se igraju sa mnom, a kasnije sam postala samopouzdanija i uzrvaćala sam na uvrede. Jedini muškarac kojem sam se dopadala bio je mnogo stariji od mene. Onda sam počela da pijem kako bih uklonila bol i imala sam veze u kojima sam bila zlostavljana, jer nisam umjela da se zauzmem za sebe. Svakog dana u ogledalu gledam lice žene koja je duplo starija od mene. Ali sam ponosna na to kako se moje ćerke bore sa svim tim – priča Trejsi.

Trejsi ima još petoro djece: Mereta (24), Majkla (21), Tomija (19), Rozi (20) i Kloi (16), koji nemaju ovaj defekt. Njen muž Lorens (62) vezan je za krevet, jer je preživio moždani udar i boluje od raka pluća, pa je Trejsi uz njega 24 sata.

Stručnjaci tvrde da koža može da se zategne, iako se stanje ne može izliječiti u potpunosti.

 (Izvor:Žena blic)