Crvena glina pokriva gotovo cijelo Tangitinino lice, jedino su oči i usta
slobodni. Kasno je poslepodne u Kvazulu-Natalu, na krajnjem severoistoku
Južnoafričke Republike. Tangitini ima tridesetak godina i ceo dan je
radila u svom vrtu pod jarkim suncem. Zbog toga na licu ima crvenu
glinu. To je njena krema za sunčanje. „Vidite li moju kožu“, pita, i
pokazuje na svoju podlakticu koja je tamne puti kao i ostatak njenog
tijela: „Ona na suncu može postati još tamnija nego što je inače. Onda bih
možda bila crna kao ljudi u Nigeriji. A to ne želim.“ Zbog toga
Tangitini na pijaci kupuje zemljanu boju s pigmentom crvenog okera.
Grumenje gline mješa sa vodom i nanosi pastu na lice kada ide na sunce.
To je naučila još od svoje majke, piše Dojče vele.
Tangitini pripada crnačkoj etničkoj grupi Zulu. Njena porodica je
siromašna. Selo u kojem živi sastoji se od nekolicine jednostavnih
betonskih kuća i drvenih koliba ispred kojih uveče sede grupice ljudi
odmarajući se od napornog rada. Život u Tangitinom selu je težak.
Meštani žive od ribolova i sami uzgajaju veliki dio onoga od čega se
hrane. Ali bez obzira što Tangitini ne poznaje luksuz, izgled joj je
važan. Zbog toga svoje lice pažljivo štiti od sunca. „Lice je prvo što
muškarac vidi kod žene“, kaže mlada Afrikanka. „Ako je lepo, ako je
ženina koža lepa, onda će se on odlučiti za nju. I muž i otac treba da
vide da imaju lepu ženu ili ćerku.“ A u njihovom društvu je koža lepa,
ako je svetla – to je jednostavno tako.
Zemlju koja sadrži
minerale, pogotovo gvožđe, mnogi autohtoni narodi u južnoj i centralnoj
Africi koriste kao prirodnu kremu za sunčanje, kaže Beverli Samers sa
južnoafričkog univerziteta Limpopo. „Ona štiti od sunca, ponekad tako
dobro kao zaštitni faktor 12. Zahvaljujući njoj koža ostaje svetlija,
jer ne tamni tako brzo.“ Osim toga, ni svakodnevno korišćenje nije
štetno, dodaje. Ali mnogim Afrikankama nije dovoljno samo zaštititi se
od sunca i tako sprečiti da im koža potamni. One žele da imaju svjetliju
kožu nego što je to priroda odredila.
Bjelina iz tube
U jednom tržnom centru u Kraljevini Svazilendu, severno od Južnoafričke
Republike, može se videti kako afričke žene pokušavaju da ostvare svoj
ideal ljepote: izlozi su puni kutija s kremama za izbjeljivanje kože.
Etikete obećavaju „kožu boje bijele kafe“. „Veoma mnogo žena kupuje ove
kreme“, kaže prodavačica. Uzima jednu kutiju iz izloga, odvrće poklopac i
pokazuje njen neonsko žuti sadržaj. „Juče sam prodala barem 10 komada.“
Prema navodima Ujedinjenih nacija, u Južnoafričkoj Republici svaka
treća žena redovno koristi kreme za izbjeljivanje, u Nigeriji čak 77
odsto žena. I u mnogim azijskim zemljama poput Koreje, Malezije i Indije
one su pravi hit. Mnoge žene se njima mažu svakoga dana – i po 20
godina.
Kreme za izbjeljivanje uglavnom sadrže hidrohinon. To hemijsko jedinjenje
se koristi i za razvijanje fotografija. On u koži sprečava sintezu
pigmenta melanina. Njegovim korišćenjem na duže staze koža postaje
svjetlija. Ali kreme za izbjeljivanje imaju i neugodne nuspojave,
objašnjava Uve Rajnhold, dermatolog iz Bona. „Hidrohinon nadražuje kožu.
Površinski sloj kože se stanjuje. Dugoročno korišćenje tih krema može
dovesti do pojačanog stvaranja bora, do upala, svraba, nadražaja.“ Ako
je verovati onome što stoji na internetu, kod nekih žena se otvaraju
plikovi, one pate od jakih bolova i imaju trajne ožiljke. Osim toga
sumnja se da je hidrohinon kancerogen. A kako kreme za izbjeljivanje
sprječavaju stvaranje melanina, osobe koje ih koriste izložene su većem
riziku oboljenja od raka kože.
U Evropskoj uniji su kozmetički
proizvodi koji sadrže hidrohinon zabranjeni, ali u većini drugi zemalja i
na internetu oni se mogu kupiti bez ikakvih ograničenja. Na tržištu
postoje i druga sredstva za izbjeljivanje kože koja ne sadrže hidrohinon,
ali bonski dermatolog odvraća i od te alternative. One ili sadrže
supstance slične hidrohinonu – pa su štetne za zdravlje – ili nemaju
učinka.
