- Jao, izvinite, moraćete da se izujete. Ali dobićete papuče - upoznala nas je Stanija sa svojim prvim pravilom čim smo zakoračili u stan i iz ormarića odmah izvukla tri para pufnastih papuča s motivima čuvene mace Kiti. Dakle, ko želi da uđe u stan Stanije Dobrojević, bio muško ili žensko, pufnaste papuče s roze detaljima mu ne ginu.

- Stvarno je šteta što niste došli za desetak dana pošto mi stiže novi krevet. Mislim, mijenjaću ja ovde još ponešto. Staviću neke tapete, izbaciću roze police iznad radnog stola i biće još ogledala da bi djelovalo da je stan veći. Ali to je manje od kreveta. Mrzim ga i poručila sam novi, kožni. Ovaj nije ni približno onakav kakav je bio na fotografijama, brzo se prlja i užasno je neudoban. Uopšte ne mogu da spavam na njemu. Inače, obožavam stan i sve što je u njemu.

Mnogo je dobro što je u samom centru, a ulica je mirna. A i kvadrat me mnogo koštao baš zato što je u centru. Bio je oko 1.500 eura. Za iste pare sam malo dalje mogla da kupim dvosoban stan, ali bez obzira na to, ovaj mi je najbolja investicija u životu. Jeste, doduše, i prva, ali je stan. Garsonjera je i lako može da se proda, a može i da mi bude kancelarija. U stvari, u budućnosti će vjerovatno i biti moja mala kancelarija - priča Stanija.

Mala kancelarija za šta?

- Polaaaakooo, polaaaako - nasmijala se Stanija. - Smjestite se prvo. Kafa stiže za koji minut, samo da završim s ovim slikama. Brisala sam prašinu do maloprije, pa sam ih sve povadila iz ramova.

Sjeli smo na taj omraženi krevet. Možda je neudoban za spavanje, ali za sjedenje je sasvim u redu. To što se brzo prlja sasvim je prirodno jer je presvučen plišom i potpuno je bijel. Zapravo, osim nekoliko roze i srebrnih detalja, kod Stanije u stanu sve je bijelo. I stolice i tepih i police, pa čak i televizor. Sve je bilo čisto kao da je upravo izašlo iz radnje.

- Baš sam htjela da sve bude skroz bijelo. To se zove „white diva” ili „diva queen”. Nisam sigurna koje je tačno ime. Ubacila sam ove roze detalje jer mi se dopala ta kolekcija. Kasnije su u istoj radnji dobili drugu, srebrnu, i toliko sam se pokajala što sam požurila s ovim roze. Ovako je prostor pravi djevojački, ali bih ipak više voljela da je sve srebrno-bijelo - priča Stanija i zagleda da li joj je negdje slučajno promaklo neko zrnce prašine.

- To i to - pokazala je dva velika plakara - to mi je najveće bogatstvo u životu. Skoro sve pare koje sam zaradila skrcane su u ono što je u njima. Kad ih je otvorila, uvjerili smo se da je u njima stvarno jedan omanji butik.

- Sve sam sama osmislila i nacrtala i onda sam tražila ko može da mi napravi orman po mjeri. Nije bilo šanse da se kupi gotov namještaj i da maksimalno iskoristim prostor. Opremanje me nije baš jeftino izašlo. Mislim, ne znam, čini mi se da je ovdje sve skuplje nego u Americi. Evo, recimo, mene su kuhinja i plakari koštali tri hiljade eura, a u Americi možeš da kupiš cijelu sobu, što znači krevet, tepih, komode, ogledala i fotelju za 1.500 dolara - kaže Stanija.

Stanijin stan ima dvadeset osam kvadrata. Kad se to pomnoži sa hiljadu i po eura, koliko je rekla da je koštao kvadrat, dobije se više od 40.000 eura. Kad se tome doda još i ono što je uložila u opremanje, garderoba, najskuplji laptopi, dobije se lijepa suma koju dvadesetsedmogodišnjak u Srbiji teško može da uloži, a da ne uzme kredit. Nije čudo što malo ko vjeruje da je to sama zaradila u Americi?!

 

 

(Izvor:Pulsonline.rs)