Kristof Riejdž krenuo je 9. novembra 2007. i završio put u oktobru 2008. godine. Prešao je više od 4.500 kilometara, a od toga pješice od Pekinga do Urumčija.

Dijelovi snimka u kojima je u čamcu, na brodu ili u avionu su dijelovi pauza u šetanju, neophodno stajanje zbog birokratije ili rješavanje nekih ličnih problema.

Mnoge je zanimalo njegovo psiho-fizičko stanje, kao i to o čemu je razmišljao tokom ovog jednogodišnjeg putovanja.

- Isto je kao i uobičajeno. Nekad misliš, nekad ne misliš ni o čemu. Nekad brineš o pasošu, opasnostima, patnjama, o bližnjima, a nekad lagano koračaš i pjevaš šetajući pustinjom. Ponekad je dosadno, a ponekad se osjećaš spokojno - kaže Kristof.

Pitali su ga i zbog čega je prekinuo ovu šetnju.

- Želio sam da vratim svoj život, da eliminišem unutrašnji glas koji mi je govorio šta i kako treba da radim. Mnogi su gledali video i pomislili 'želim da živim kao on', ali oni ne razumiju da sam bio vođen nečim posebnim, da sam možda istovremeno i gubio nešto - priča ovaj mladić.

(24sata.rs)