Gorbačov je u izjavi Interfaksu pozdravio održavanje referenduma o statusu Krima, koji je po njegovoj ocjeni "završen takvim uspjehom koji odgovara težnjma Krimljana".

"Ako je ranije Krim prisajedinjen Ukrajini po sovjetskim, to jest partijskim zakonima, bez pitanja naroda, sada je narod odlučio da ispravu tu grešku", rekao je Gorbačov.

U izjavi Itar-Tas su, on je rekao da smatra utemeljenim prelazak Krima u sastav Rusije, zbog pozicije krimskih građana.

"Uspjeli su (da održe referendum) i dobro. Ljudi to žele i znači da im treba poći u susret, rekao je Gorbačov.

Na jučerašnjem referendumu za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto upisanih birača na Krimu, a 95,6 odsto u gradu sa posebnim statusom, Sevastopolju.

Gorbačov je, međutim, za prijetnje sankcijama Rusiji zbog referenduma rekao da su bez pravnog osnova.

"Za proglašenje sankcija potrebne su vrlo ozbiljne osnove, veoma ozbiljne. I njih treba da podrže Ujedinjene nacije", rekao je on ruskoj agenciji.

Gorbačov je u subotu napisao da su izvori aktuelne krize u Ukrajini, uključujući i događaje oko Krima, u raspadu SSSR-a.

Na pitanje postavljeno krajem februara da li će se Ukrajina zadržati u svojim granicama, on je rekao da to mogu da riješe sami Ukrajinci, a da je bio za to da se Ukrajina zadrži "u bivšim granicama SSSR-a".

Gorbačov je, navodeći da mu je majka Ukrajinka, rekao da se protivio Beloveškim sporazumima koji su doveli do raspada SSSR-a, prenijela je RIA Novosti.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima usvojio je ranije danas rezoluciju o nezavisnosti i obratio se Rusiji za "prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije", kao i gradska skupština Sevastopolja, grada sa posebnim statusom.

Oktobra 1921. godine formirana je Krimska Autonomna Sovjetska Socijalistička Republika (AS SR) u sastavu Ruske sovjetske federativne socijalističke republike (RSFSR), a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (US SR).

Prema statističkim podacima iz decembra prošle godine, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).

Zvanični Kijev i vodeće zapadne zemlje ne priznaju referendum, dok je Rusija saopštila da je održavanje referenduma u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.

(nezavisne novine)