Lažni saobraćaj dolazi od botova koji klikću po lažnim sajtovima koji su stvoreni samo kako bi generisali lažni broj otvorenih stranica i sakupljali novac za vlasnike sajta. Ovo funkcioniše zato što oglašivači samo plaćaju da se njihova reklama pojavi na sajtu a ne za to da je vide „pravi ljudi“.

„Prevaranti podižu lažne sajtove sa lažnim saobraćajem i sakupljaju uplate od oglašivača putem posrednika koji stvaraju prostor na mnogim sajtovima i potom preprodaju taj prostor veb oglašivačima. Identitet tih osoba je sumnjiv i vrlo često operišu iz udaljenih i sumnjivih zemalja“, piše Wall Street Journal.

Oglašivači su svjesni problema, ali internet je isuviše moćan medij za njih da bi smanjili svoju potrošnju, čak i u slučaju kada jedna trećina ne ide nigdje.

Kako ljudi provode sve više vremena uz svoje smartfone i druge uređaje povezane sa internetom, digitalno reklamiranje bi ove godine samo u SAD trebalo da vrijedi 50 milijardi dolara.

Dio problema leži i u činjenici da je sama reklamna idnustrija zavisna od tehnologije slične botovima. Danas, većina oglasa se kupuje „programirano“ ili putem softvera koji automatski postavlja oglase na sajtove koji se uklapaju u medija plan, a očekuje se da će u narednih 10 godina skoro 80 odsto oglasa biti postavljano na ovaj način.

To znači da „roboti“ kupuju oglase koje generišu drugi „roboti“ koji te sajtove posjećuju, a roboti koji kupuju prostor nisu u stanju da razlikuju sumnjive botove od saobraćaja koji generišu prave osobe.

 (b92)