Ži­te­lji pot­ko­mov­skih se­la po­nu­di­li su svo­ja ima­nja pred­sjed­ni­ku Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu da na nji­ma sa­gra­di ru­ske ba­ze. Na taj na­čin, ka­ko ka­žu, ša­lju i po­ru­ku Vla­di Cr­ne Go­re šta mi­sle o ula­sku u NA­TO. Oni pod­sje­ća­ju da je Ru­si­ja kroz vje­ko­ve bi­la za­štit­nik Cr­ne Go­re i da je ta dr­ža­va osta­vi­la du­bo­ki trag u isto­rij­skom tra­ja­nju Va­so­vog ple­me­na. Ka­žu da su im od­u­vi­jek bi­la bli­ža slo­ven­ska bra­ća od onih ko­ji su u mi­nu­lim vre­me­ni­ma si­ja­li smrt na ovim pro­sto­ri­ma. Lju­di ko­ji že­le da vi­de ru­ske voj­ne ba­ze u oko­li­ni An­dri­je­vi­ce na­vo­de da ni­ka­da ne mo­gu za­bo­ra­vi­ti NA­TO in­ter­ven­ci­ju u su­sjed­nom Mu­ri­nu, gdje su pri­je 15 go­di­na pa­le ne­vi­ne žr­tve, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i dje­ce. Svi su oni sa­gla­sni u ocje­ni da ih do­sta to­ga li­je­pog ve­že za Ru­si­ju i da bi sa odu­še­vlje­njem do­če­ka­li da, umje­sto NA­TO-a, vi­de Pu­ti­no­vu ar­mi­ju na ovim pro­sto­ri­ma.

–Ru­si­ja je od­u­vi­jek bi­la na­ša maj­ka. Ov­dje se vje­ko­vi­ma pje­va­lo: „Za­pje­vaj­mo svi iz gla­sa, bez Ru­si­je ne­ma spa­sa“. Mo­je se­lo su, iz­me­đu osta­log, po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta zva­li „Ma­la Mo­skva“. Lju­di iz ovih kra­je­va su ro­bi­ja­li i gi­nu­li za Ru­si­ju. Za sve su to ima­li do­bre raz­lo­ge, jer je Ru­si­ja na­ša vje­kov­na uzda­ni­ca. Za­to sam spre­man da dio svo­je imo­vi­ne dam Vla­di­mi­ru Pu­ti­nu i ru­skoj bra­ći ka­ko bi gra­di­li voj­ne ba­ze. Ta­ko će nas za­šti­ti od NA­TO-a, či­ja se stra­te­gi­ja te­me­lji na po­ro­blja­va­nju svih onih ko­ji ot­ka­žu po­slu­šnost Ame­ri­ci –ka­že Da­vid La­lić iz se­la Ce­cu­ni.

Sli­čan stav iz­nio je i pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Kra­lje Mi­lu­tin Đur­ko­vić, na­vo­de­ći da su Ru­si uvi­jek do­bro­do­šli u nje­go­vu ku­ću i da ne bi ža­lio da im ustu­pi imo­vi­nu za sta­ci­o­ni­ra­nje voj­ne opre­me.

–Pi­tam se sa­mo ka­ko po­je­din­ce ni­je sra­mo­ta da nas gu­ra­ju u NA­TO kad se zna da je ta ne­hu­ma­na ma­ši­ne­ri­ja po­bi­la na sto­ti­ne ne­vi­nih lju­di na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. Za­to ću uvi­jek pri­je iza­bra­ti Ru­si­ju ne­go NA­TO. Vo­lio bih da Ru­si do­đu u Kra­lje i da se nji­ho­va za­stva za­vi­jo­ri na voj­nim ba­za­ma. Ja ih če­kam i nu­dim im imo­vi­nu – po­ru­čio je Đur­ko­vić

On je ka­zao da tra­go­vi do­bro­či­stva ru­skog na­ro­da još uvi­jek tra­ju na pro­sto­ru Va­so­je­vi­ća i da o to­me svje­do­či i slav­na Kralj­ska ba­ru­ta­na.

–U na­šem se­lu, ne­da­le­ko od re­gi­o­nal­nog pu­ta An­dri­je­vi­ca–Tre­šnje­vik–Ko­la­šin, 1899. go­di­ne sa­gra­đe­na je Kralj­ska ba­ru­ta­na, zgra­da voj­nog ma­ga­ci­na, u ko­joj su ču­va­ni rat­na opre­ma i na­o­ru­ža­nja voj­ske Va­so­je­vi­ća. Zgra­da je za te svr­he ko­ri­šće­na sve do 1912. go­di­ne, od­no­sno do pa­da tur­skog car­stva na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu. Kru­ži pri­ča da su Ru­si pru­ži­li znat­nu po­moć za iz­grad­nju tog objek­ta, ko­ji se po­sled­njih go­di­na uru­ša­va i sa­da je ru­i­na na­sred se­la. I po­red broj­nih za­htje­va, Vla­da Cr­ne Go­re ni­je ni­šta ura­di­la da za­šti­ti ta­ko zna­ča­jan isto­rij­ski obje­kat. Za­to že­li­mo da Kralj­sku ba­ru­ta­nu ustu­pi­mo ru­skoj voj­sci, jer odav­de mo­že da kon­tro­li­še obli­žnju gra­ni­cu, ko­ju odav­no ni­ko ne ču­va– na­vo­di Đur­ko­vić.

On je ka­zao da je Kralj­ska ba­ru­ta­na u pro­šlom vi­je­ku bi­la uto­či­šte i ru­skoj voj­sci ko­ja je pro­la­zi­la do­li­nom Li­ma.

–U Kralj­skoj ba­ru­ta­ni je ču­va­no na­o­ru­ža­nje, kao i dva da­le­ko­met­na to­pa pro­zva­na „Kr­njo“ i „Ze­len­ko“. Ti to­po­vi su iz Kra­lja tran­spor­to­va­ni na pla­ni­ne Balj i Sje­ki­ri­cu, oda­kle su 1912. go­di­ne tu­kli tur­ske sna­ge u di­je­lu Pe­ći. Ru­si su ta­da po­dr­ža­va­li oslo­bo­di­lač­ku bor­bu Va­so­je­vi­ća. Ne­ka po­no­vo do­đu. Vra­ta su im ši­rom otvo­re­na, s tim što bi­smo vo­lje­li da Pu­tin svo­jim ra­ke­ta­ma ko­je će smje­sti­ti ov­dje da ime­na „Kr­ljo“ i „Ze­len­ko“ – is­ti­če Đur­ko­vić.

Svo­ju imo­vi­nu ru­skoj bra­ći nu­di i Želj­ko Jo­vo­vić iz Ta­la­no­va­ca, na­vo­de­ći da sun­ce ni­ka­da ni­je gri­ja­lo sa za­pa­da ne­go sa is­to­ka.

–To što Cr­na Go­ra že­li da uve­de sank­ci­je Ru­si­ji zbog de­ša­va­nja na Kri­mu iza­zi­va pod­smi­jeh, ali i ogor­če­nje kod svih do­bro­mi­sle­ćih Va­so­je­vi­ća. To je bru­ka i sra­mo­ta, jer je Ru­si­ja, za raz­li­ku od NA­TO-a, naš pro­vje­re­ni vje­kov­ni pri­ja­telj. Nas je sun­ce od­u­vi­jek gri­ja­lo od Ru­si­je. Mo­je ima­nje im sto­ji na ras­po­la­ga­nju, pa ako že­le, ne­ka iz­vo­le – po­ru­čio je Jo­vo­vić. D. Jo­vo­vić 

Sla­ti­nja­ni pro­da­ju ze­mlju

Mi­lo­rad Vu­kić is­ti­če da dr­ža­va uop­šte ne vo­di ra­ču­na o se­lu i po­ljo­pri­vre­di i da su zbog to­ga mje­šta­ni Sla­ti­ne ve­o­ma za­in­te­re­so­va­ni da svo­ja ima­nja po­nu­de ru­skoj dr­ža­vi.

–Dr­žav­ni zva­nič­ni­ci Cr­ne Go­re ba­ve se ne­kom vi­so­kom po­li­ti­kom, umi­šlja­ju­ći da će bi­ti zna­ča­jan fak­tor u NA­TO-u. Oni za­bo­ra­vlja­ju da su to­li­ko mi­nor­ni da po­je­di­ni ame­rič­ki zva­nič­ni­ci i ne zna­ju da uop­šte po­sto­je. Na­še „um­ne gla­ve“ iz dr­žav­nog vr­ha po­gu­bi­le su se u svo­joj umi­šlje­noj ve­li­či­ni, za­ne­ma­ru­ju­ći na­ša se­la, ko­ja, zbog nji­ho­ve ne­bri­ge, osta­do­še pu­sta. Usled to­ga ve­ći­na Sla­ti­nja­na ozbilj­no raz­mi­šlja da spas po­tra­ži od ve­li­ke i moć­ne Ru­si­je, ta­ko što će joj po­nu­di­ti ze­mlju na pro­da­ju pod uslo­vom da je is­ko­ri­sti za voj­ne po­tre­be. NA­TO je u ovim kra­je­vi­ma to­li­ko omra­žen da lju­di ne vo­le ni ime da mu po­me­nu – ka­zao je Vu­kić. 

Ja­pan­ci zo­vu Ru­se

I mje­šta­ni pot­ko­movskg se­la Ja­pan nu­de svo­ju ze­mlju Ru­si­ma.

–Ne­kad je ovo se­lo bi­lo pu­no na­ro­da. Me­đu­tim, zbog te­ških uslo­va ži­vo­ta, lju­di se iz go­di­ne u go­di­nu ise­lja­va­ju, ta­ko da je se­lo osta­lo prak­tič­no pu­sto. Za­to bi ve­ći­na vla­sni­ka svo­ja ima­nja vr­lo ra­do pro­da­la Ru­si­ma, ne sa­mo za voj­ne ba­ze, već i za iz­grad­nju tu­ri­stič­kih kom­plek­sa, jer su ovi kra­je­vi bo­gom­da­ni i za jed­no i za dru­go. Si­gur­ni smo da nam se zbog to­ga ne­će na­lju­ti­ti na­ša bra­ća u da­le­koj azij­skoj dr­ža­vi Ja­pan, jer smo mi i sr­cem i du­šom ve­za­ni za ru­ski na­rod – po­ru­či­li su pot­ko­mov­ski Ja­pan­ci.

Izvor:Dan