"Nezaposlenost u Grčkoj nije rezultat evropske politike - ta tvrdnja je obmana", rekao je ministar u intervjuu konzeravativnom grčkom dnevniku "Katimerini" na pitanje o alternativama za nagle i drastične reforme nametnute Grčkoj 2010. godine da bi dobila međunarodnu finansijsku pomoć, objavio je B92 pozivajući se na Betu.

"Ne treba slušati one koji kažu da postoji lakše rješenje", rekao je konzervativni ministar.

Četiri godine pošto je isključena s finansijskog tržišta, Grčka se priprema da se vrati i zatraži dugoročne kredite, oslanjajući se na nizak rast BDP od 0,6 odsto ove godine.

Ta zemlja je za šest godina recesije izgubila 25 odsto BDP-a, uz znatan pad životnog standarda stanovništva i razgorijevanje nezaposlenosti koja je dostigla 27,5 odsto.

Jedan nedavni izvještaj Evropskog parlamenta kritiški analizira rad "trojke" povjerilaca (EU-MMF-ECB) u zemljama u kojima je intervenisala da bi se izbjegao rizik od bankrota. Juna 2013, MMF je priznao grešku u prvom planu za pomoć Grčkoj (2010-2012.), ali to priznanje se nije dopalo Briselu.

Šojble je rekao da sada "izgleda da su javne finansije bolje nego što je predviđeno programom" Grčke i povjerilaca, i "prilagođavanje ide brže i bolje nego što se očekivalo".

Rekavši da je mnogo razloga da se izjasni o potrebi za treći program pomoći Grčkoj, Ssojble je rekao da bi "iznos u svakom slučaju bio mnogo manji nego u prethodna dva", a "žrtve" potrebne s grčke strane, bile bi "lakše".

Dug grčke države je sada 175 odsto BDP, a cilj je da do 2020. godine opadne na 124 odsto. Dosadašnjem smanjenju je najviše doprinijelo to što je 2012. godine otpisano više od 100 milijardi duga grčke države privatnim kreditorima - bankama, i to "treba da ostane jedinstven slučaj", rekao je Šojble.