Posle debate koja je trajala sedam sati, 299 članova parlamenta, glasalo je protiv peticije za održavanje referenduma, dok je za nju bilo samo 47 poslanika, uz jednog uzdržanog, prenio je AFP.
Pred glasanje u parlamentu, katalonski predsiednik Artur Mas, koji nije prisustvovao siednici skupštine, najavio je da će se referendum održati čak iako Madrid odbije zahtjev ovog regiona.
Analitičari su i očekivali da će zahtjev Katalonije biti odbijen pošto mu se žestoko protivi vladajuća konzervativna Narodna partija premijera Marijana Rahoja, koja ima parlamentarnu većinu, a predlog ne nailazi ni na podršku opozicione Socijalističke partije.
Španski premijer nepokolebljivo nastoji da se referendum o nezavisnosti Katalonije ne održi, ističući, pri tom, da bi to značilo "ekonomsku katastrofu za Španiju i za samu Kataloniju" - jednog od najproduktivnijih, ali i najzaduženijih španskih regiona.
Rahoju ide na ruku i prošlomjesečna odluka Ustavnog suda da bi takav referendum bio neustavan.
Katalonija ima 7,5 miliona stanovnika, u bruto domaćem proizvodu Španije učestvuje sa jednom petinom, a u španskom izvozu ima još veći udio, zbog čega su Katalonci nezadovoljni redistribucijom prihoda od poreza ka drugim regionima.
Na Nacionalni dan Katalonije, 11. septembra prošle godine, nekoliko stotina hiljada ljudi učestvovalo je u formiranju "ljudskog lanca", tražeći nezavisnost regiona.
Moćna organizacija koja je stajala iza te manifestacije - Katalonska nacionalna skupština (Ašemblea Nacional Catalana - ANC) izradila je "mapu puta" kojom se predviđa proglašenje nezavisnosti 23. aprila 2015, a novi ustav za 11. septembar sledeće godine.
Inače, 11. septembar je datum kojim se obilježava dan kad je 1714. vojska španskog kralja Filipa V osvojila Barselonu, koji mnogi Katalonci vide kao kraj viševjekovne autonomije.
Sva nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina Katalonaca za nezavisnost, ali je došlo i do tenzija između onih koji podržavaju otcjepljenje i onih koji su protiv, uključujući poznate katalonske biznismene.
