Na marginama zasjedanja ministara finansija 18 zemalja članica eurozone zasebno će se sastati ministri 11 zemalja koje žele da uvedu porez na finansijske transakcije kroz mehanizam pojačane saradnje. To su Njemačka, Francuska, Italija, Austrija, Estonija, Belgija, Grčka, Portugal, Španija, Slovenija i Slovačka.
"Znam da možemo napredovati samo korak po korak. Mogućnosti, interesi, situacija svake zemlje koja želi u tome da učestvuje toliko su različiti da u prvo vrijeme možemo uvesti taj porez samo na transakcije akcijama i nekim derivatima, ali o tome želimo danas postići napredak", rekao je Šojble po dolasku na sastanak euro grupe.
Postigne li se napredak na sastanku 11 ministara, sjutra popodne će se na dnevnom redu ministara finansija svih 28 zemalja članica naći predlog direktive o uvođenju poreza na finansijske transakcije kroz pojačanu saradnju. Ta direktiva mogla bi biti potpuno razblažena u odnosu na predlog Evropske komisije iz februara prošle godine, koji je naišao na kritike finansijskog sektora i pojedinih vlada zemalja članica.
Komisija je u svom predlogu predvidjela porez od 0,1 posto na akcije i obveznice i 0,01 odsto na finansijske derivate.
Glavni zagovornici uvođenja poreza su Njemačka i Francuska, dok se tome najviše opire Velika Britanija. Prošle sedmice je Sud EU u Luksemburgu odbacio prigovor Velike Britanije koja je za cilj imala da spriječi uvođenje poreza na finansijske transakcije u Evropi.
Budući da o tome nema konsenzusa među svim zemljama članicama, 11 zemalja odlučilo je da koristi mehanizam pojačane saradnje. To je mehanizam predviđen ugovorima o EU, koji dopušta grupi zemalja članica da idu dalje u integrisanju pojedinih politika kada se o tome ne može postići konsenzus svih članica.
Porezom na finansijske transakcije moglo bi se, prema procjenama Komisije, godišnje ubrati preko 50 milijardi eura, od čega bi dio mogao završiti u evropskom budžetu. No, bude li taj porez ograničen samo na akcije i obveznice, prihod bi bio znatno manji.
Velika Britanija je najveći protivnik poreza na finansijske transakcije, koji se još naziva i Tobinov porez, po američkom ekonomisti koji ga je osmislio sedamdesetih godina prošlog vijeka. London tvrdi da bi taj porez mogao funkcionisati samo ako bude uveden na globalnom nivou i da bi u suprotnom donio više štete nego koristi. Unutar EU tome se protivi i Švedska, koja je 90-tih samostalno uvela taj porez, što se nije pokazalo uspješnim.
(index.hr)
