Izbori u Velikoj Britaniji i Holandiji biće održani 22. maja, 23. maja u Irskoj i Češkoj, 24. maja u Letoniji i Slovačkoj, a 25. maja u ostalim članicama Evropske unije.

Nijedan rezultat glasanja neće moći da zvanično bude objavljen prije nego što bude zatvoreno i poslednje glasačko mjesto.

Broj poslanika iz svake od zemalja članica određuje se po broju stanovnika - od 96 koliko ih ima Njemačka, pa do po šest poslanika koliko imaju male evropske zemlje poput Luksemburga, Malte i Kipra.

Izbori za Evropski parlament su jedini izbori koji se od 1979. godine održavaju na nivou EU i na njih se može kandidovati svaki građanin Unije bez obzira na zemlju porjekla. Svaki građanin EU može da glasa i u nekoj drugoj zemlji pod uslovom da u njoj ima boravište i da je upisan u birački spisak.

Odziv na izborima je stalno u padu, pa je tako 1979. godine bio 63 odsto da bi 20 godina kasnije pao na 43 odsto.

Evroposlanici nisu grupisani po nacionalnoj, već po stranačkoj pripadnosti. U EP tako postoji sedam političkih grupa - grupa Evropske narodne partije (EPP), socijalisti, liberali, ekolozi, radikalna levica, konzervativci i evroskeptici.

Kako prenosi Beta, ekstremna desnica nastoji da formira osmu političku grupu u EP oko francuskog Nacionalnog fronta i holandske Narodne partije.

Nakon izbora biraju se lideri četiri glavne evropske institucije počev od predsednika Evropske komisije. Šefovi država i vlada će prvi put uzeti u obzir i rezultate izbora, a potom se bira ostalih 27 komesara, jedan po zemlji, među kojima je i šef evropske diplomatije. Takođe se određuju i predsednici Evropskog parlamenta i Evropskog savjeta.