Sa druge strane, evropskog jedinstva i dalje nema kada je u pitanju kosovska nezavisnost, prenosi njemački radio Dojče vele.

Iako je nesumnjivo da bi škotski referendum mogao da ima značajne implikacije na dosadašnje evropske prakse i na sam Lisabonski ugovor, Brisel poručuje da je to prvenstveno "unutrašnje pitanje jedne zemlje-članice" i da će se o "različitim mogućnostima i opcijama" razgovarati u zavisnosti od ishoda glasanja.

I dok evropski zvaničnici redom ukazuju na član 49. Lisabonskog ugovora, koji govori o tome koje zemlje i pod kojim uslovima mogu postati članice Unije, analitičari upozoravaju na nedovoljnu konkretnost postojeće evropske politike u ovoj oblasti i na potrebu stvaranja „novog modela“ za mogući niz otcepljenja teritorija unutar Evropske unije.

Iako izgleda da Brisel u samom trenutku održavanja referenduma u Škotskoj "plovi nepoznatim vodama", postoje i oni primeri gdje je Evropa potpuno jasna i određena, navodi nemački radio.

Tako u Evropskoj komisiji kažu da neće biti paralela izmedju referenduma o nezavisnosti Škotske i secesionističkih tendencija u Republici Srpskoj.

"Kada govorimo o Zapadnom Balkanu, tačnije o Republici Srpskoj, EU je tu vrlo jasna. Više puta smo ponovili da u potpunosti podržavamo teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine kao suvjerene i jedinstvene zemlje", kaže za Dojče vele portparol Evropske komisije, Peter Stano.

"Za nas postoji samo jedna BiH, a sve ideje i retorika o secesiji i podjeli te zemlje jasno su odbačeni od strane EU", navodi on.

Povodom referenduma u Škotskoj u EK ponavljaju da se svi slučajevi eventualnih zahteva za otcjepljenjem širom Evrope moraju posmatrati kroz specifičan kontekst istorije i uređenja date zemlje.

Referendum u Škotskoj održava se na temeljima Edinburškog sporazuma, usaglašenog između vlade u Londonu i škotskog parlamenta, koji je potpisala sama kraljica Elizabeta II.

Takvog zakonskog osnova nema recimo u slučaju referenduma za nezavisnost Katalonije od Španije, najavljenog za 9. novembar.

Kada je pak riječ o BiH, evropski zvaničnici upozoravaju da eventualno otcjepljenja entiteta nema ni zakonsko uporište i da bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava.

Sa druge strane, pitanje Kosova opet ima svoje specifičnosti: „Ovde pozicija EU nije jedinstvena. Spoljna politika je i dalje u domenu zemalja članica, a njih pet ne priznaju nezavisnost Kosova", kaže Stano i dodaje da to "ne menja ništa kada je u pitanju evropska perspektiva Kosova koja je tu“.

U Evropskoj komisiji kažu da je Unija opredeljena po pitanju evropske budućnosti kako Kosova tako i jedinstvene BiH i cijelog regiona.

Ostaje tako da se vidi da li će se zemljama Zapadnog Balkana na putu za članstvo u EU pridružiti i eventualni novi kandidati i koji će uslovi važiti za one sa mogućm višegodišnjim evropskim iskustvom, zaključuje Dojče vele.

(Tanjug)