Benefiti pisanja su mnogostruki: dugoročno poboljšanje raspoloženja, manji nivo stresa i depresivnih simptoma, pokazala je studija uražena 2005. godine u SAD. Tada su istraživači otkrili da samo 15 do 20 minuta pisanja tri do pet puta u toku četiri mjeseca, je dovoljno da pomognte sebi na mentalnom nivou.

Pišući o traumatičnim, stresnim, emocionalnim događajima, učesnici istraživanja su pokazali znatno manje bolesti izazvane traumama, brže su se oporavljali i manje vremena su provodili u bolnici. Takođe, imali su niži krvni pritisak i bolju funkcionalnost jetre, od onih koji nisu pisali o ružnim stvarima koje su ih zadesile.

Ispostavilo se, takođe, da pisanje može da ubrza zarastanje rana, a to je pokazalo istraživanje na Novom Zelendu, sporvedeno 2013. godine. Odrasle osobe su tokom istraživanja zapisivale  svoje misli i osećanja, samo 20 minuta tokom tri dana, dvije nedjelje prije biopsije. Pokazalo se, 11 kasnije, da se 76 odsto njih potpuno izliječilo. Nije se oporavilo 58 odsto iz kontrolne grupe. Studija je zaključila da pisanje o uznemirujućim događajima pomaže ljudima da bolje razumiju ono što im se događa i da umanje bol u vezi sa tim.

Istraživanje je takođe pokazalo da ljudi sa astmom koji pišu imaju rjeđe napade od onih koji to ne čine, a pisanje je blagotvorno i za osobe sa HIV virusom i kancerom. Oni ne mogu na taj način da izliječe, ali imaju kvalitetniji život, lakše se nose sa bolestima, optimističniji su.  

Šta je u pisanju tako sjajno za vas?

Džejms V. Penebejker, vođa istraživanja veze pisanja i izlječenja, na Univerzitetu Teksas u Ostinu kaže: "Kada su ljudi imali priliku da pišu o emocionalnim previranja, često im je bilo bolje. Oni idu kod ljekara manje, imaju pozitivne promene u funkciju imunog sistema. Zašto? Vjerujem da taj čin ekspresivnog izražavanja omogućava ljudima da se izmaknu korak unazad i bolje procjene svoj život. Umjesto da budu opsednuti lošim događajima, bolestima, oni mogu da se fokusiraju na budućnost. Na taj način, nivo stresa ide dole, a bolje zdravlje gore".

Doktor kaže da ne morate biti ozbiljan pisac, ili da stalno razmišljate i pišete o vašem životu i traumatičnim trenucima. "Od toga nema koristi. Radite to povremeno. Blogujte, na primer. Jendo istraživanje je pokazalo da blogovanje oslobađa dopamin, slično kao kada trčimo ili slušamo muziku."

(Mondo)