Prvog dana dječak je zakucao trideset pa i više eksera u ogradu. Tokom sledećih nekoliko mjeseci on je naučio kontrolisati svoj bijes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksera u ogradu. I tako je došao dan, tokom kojeg cijelog dana nije pobjesnio.

Rekao je to svom ocu, a on mu je odgovorio da svakoga dana u kojem uspije kontrolisati svoje ponašanje, iz ograde iščupa po jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana dječak je  rekao svom ocu da je iščupao sve eksere iz ograde.

Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada je rekao: Dobro si to uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u bijesu kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Koliko god da ti je kasnije žao što si nekome nešto uradio ili rekao, rane ostaju.

(atma.hr)