Prve preteče moderne maskare pojavile su se kod starih Egipćana, a tada su ih koristili i muškarci i žene. To je zapravo bila jedna vrsta crne boje pod nazivom kohl, koja je slična današnjim olovkama za oči, kojima su se premazivale trepavice, uglove očiju i obrve. Vjerovalo se da zatamnjene oči plaše zle duhove i štite dušu i iz tih razloga je maskara zapravo i nastala.

Kohl su zbog sujeverja koristili i Vavilonci, Rimljani i stari Grci, a tek nakon raspada Rimskog carstva maskara je počela da se koristi samo kao kozmetički proizvod.

U viktorijansko doba, žene su se jako trudile da postignu dugačak izgled trepavica, pa su koristile prvu maskaru iz kućne radinosti - zagrijanu mješavinu pepela i soka crne zove i nanosile je na trepavice.

Prva prava maskara nastala je u 19. vijeku, a izumio ju je francuski hemičar Eugen Rimel, na osnovu petrolej gela.Iako je bio nezgodan za nanošenje, žene su poludjele za ovim proizvodom, a u mnogim evropskim zemljama naziv za maskaru je još uvijek "rimel".

Nedugo poslije toga, Amerikanac T. L. Vilijams je 1913. godine osmislio nešto slično za svoju sestru Mejbel.Proizvod je bio pravi hit, pa je domišljati Vilijams uskoro pokrenuo firmu koja nam je danas veoma poznata.

Najmodernije maskare potiču iz 1957. godine, kada je Helena Rubinštajn kreirala formulu koja je postala tečna i kremasta, pa je počela da se pakuje u tubice sa četkicom za nanošenje.

(stil)