Ono što znamo jeste da nam san pruža energiju i popravlja raspoloženje, ali tokom sna se u mozgu zapravo dešavaju stvari koje ne možemo ni da zamislimo!
Spavanje za mozak znači sve, osim neaktivnost - neuroni u mozgu rade skoro koliko dok smo budni! Studije su objavile broj razloga zašto je san ključan za zdravlje:
1. Mozak donosi odluke tokom sna
Za vrijeme spavanja mozak je u stanju da obrađuje informacije i priprema nas za različite akcije sutradan, tako što u nesvjesnom stanju donosi odluke - tačnije, priprema nas naodluku kada se probudimo. Kroz istraživanja koja su uključila praćenje rada mozga dokazano je da mozak i tokom sna nastavlja da priprema odgovore na ono što nam se danas dogodilo.
Možda se zato tako često upotrebljava izreka "Jutro je pametnije od noći", jer tokom spavanja naš mozak u potpunosti obrađuje ono što nam se desilo do odlaska u krevet.
2. Kreira i čuva uspomene
Dok ste vi u blaženom stanju sna, mozak je zauzet formiranjem novih uspomena, istovremeno čuvajući one stare. Zato nedostatak odmora može značajno da utiče na ovaj dio mozga, kao i na sposobnost pamćenja i zato je san ključan u procesu učenja. Dokazano je da cjelonoćno učenje ima za 40 odsto slabije rezultate od učenja pred spavanje, zato dobro razmislite o svojim navikama.
3. Podstiče kreativnost
San je odličan "proizvođač" kreativnosti, a ideje koje se rode u nesvesnom teško da bi se pojavile u budnom stanju. Čak je i utvrđeno da ljudi nakon buđenja imaju za 33 odsto više sposobnosti da povežu dvije naizgled nespojive stvari.
4. Izbacuje toksine
Serija studija došla je do zaključka da mozak tokom spavanja sprovodi proces čišćenja. Tokom sna mozak izbacuje štetne molekule koji se povezuju sa neurodegenerativnim bolestima, tako što se prostor između moždanih ćelija širi i omogućava eliminaciju toksičnih supstanci koje su se nakupile tokom dana.
Ukoliko ne spavate dovoljno, mozak nema vremena da se očisti od toksina, što može voditi do Parkinsonove ili Alchajmerove bolesti. Naspavajte se.
5. Pamti šablone motoričkih radnji
Mozak skladišti informacije u prostor za dugoročnu memoriju kroz moždane talase jakih frekvencija, koje se javljaju samo u REM vazi. Ovaj proces je posebno važan za pamćenje informacija vezanih za određene motoričke funkcije, poput vožnje, tenisa, plesnih korakai sličnih radnji, kako bi postale automatske. To se dešava tako što u REM fazi mozak prebacuje informacije iz kratkoročne memorije u temporalni režanj, gdje se smještaju u dugotrajnu memoriju.
(Stil)
Komentari