Da li biste dozvolili da vam neko pod kožu ubrizga nekoliko grama autolaka? Ili možda čađi koja je nastala sagorijevanjem sirove nafte ili katrana? 

Vjerovatno ne. Ali osobe koje odlaze na tetoviranje podvrgavaju se veoma sličnom procesu. „Boje za dugotrajne i živopisne tetovaže namijenjene su za štampače ili farbanje automobila“, kaže za Dojče vele Volfgang Bojmler, profesor na odjeljenju za dermatologiju univerziteta u Regensburgu. 

Iz kože u cijelo tijelo 

Boje koje dospijevaju u iglu za tetoviranje, uopšte nisu napravljene za tu svrhu, tvrdi taj stručnjak. Naime, velike kompanije proizvode tone različitih pigmenata, prije svega za industrijsku potrošnju. Male firme otkupljuju takve proizvode i prerađuju ih u sredstva za tetoviranje. Takve supstance se nikada ne testiraju za podkožnu upotrebu, kaže Peter Lauks, iz Njemačkog instituta za procjenu rizika u Berlinu. „Veliki koncerni sami kažu da pigmenti nisu namijenjeni za to.“ 

Boje u tetovažama moraju da budu „drastično vodootporne“, nadovezuje se Bojmler. I to ih može učiniti opasnim, jer tijelo ne može samostalno da ih rastvori. Po najnovijim američkim studijama, samo dvije trećine boje ostaje pod kožom, a trećina dospijeva u unutrašnjost organizma. „Ona odlazi u krv, u limfne čvorove, u organe – i negdje se zaustavi“, kaže Bojmler. „Niko ne zna gdje tačno.“ 

Širok spektar hemikalija 

Sastojci za crvenu, narandžastu i žutu boju su takozvana azo-jedinjenja, organske supstance na lošem glasu. One često izazivaju alergije. „Ima i onih, poput pigmenta Red 22, koje se razlažu kada je tetovaža izložena suncu“, objašnjava Bojmler. Jedinjenja koja tada nastaju su otrovna i kancerogena. 

Hemijske komponente koje daju drečavo plave i zelene tonove uglavnom sadrže bakar i nikl, a nikl se često nalazi i u smeđim bojama sa oksidima gvožđa. Taj metal kod mnogih izaziva alergije, zabranjen je za korišćenje u kozmetičkim proizvodima. 

Crne tetovaže nastaju uz pomoć materijala koji se naziva „karbon blek“ što je u suštini obična industrijska čađ. Hemijska industrija ga proizvodi spaljivanjem sirove nafte ili sličnih materijala kao što su katran i guma. 

Ima i boljih boja 

Stručnjaci naglašavaju da rizik ne prestaje sa bojama: „Sredstva za tetoviranje mogu da sadrže i supstance za rastvaranje ili zgrušavanje, konzervanse i razne nečistoće“, upozorava Njemački institut za procjenu rizika. Predstavnik tog tijela Peter Lauks kaže da su nečistoće prije pravilo, nego izuzetak. „Njemački kontrolori redovno se žale na hemijski kvalitet sredstava koje provjeravaju.“ 

Posebno su opasni policiklični aromatični ugljovodonici. Oni se stvaraju kod nepotpunoog sagorijevanja, u šta se ubraja i industrijska proizvodnja čađi. Mnogi od njih dokazano izazivaju rak, a njihova koncentracija u crnim bojama često prelazi preporučene vrijednosti. 

Lauks dodaje da „na tržištu postoje i sredstva koja zadovoljavaju preporuke.“ Ali, dodaje on, za potrošače je teško da razluče koje boje za tetoviranje su prihvatljive, a koje nisu.

Lista zabranjenih sastojaka 

U Njemačkoj i u mnogim drugim zemljama, boje za tetovaže nisu svrstane ni u kozmetiku, ni u lijekove – i upravo u tome je problem. Naime, medicinski i kozmetički preparati moraju da ispune određene preduslove da bi uopšte mogli da izađu na tržište, dok za tetovaže ne postoje takvi propisi. 

Savjet Evrope je još 2008. usvojio rezoluciju po kojoj bi boje za tetovažu valjalo strožije kontrolisati. Mnoge zemlje donijele su odgovarajuće zakone i pravne smjernice, ali Lauks smatra da to nije dovoljno. 

U Njemačkoj je od 2009. zabranjeno korišćenje određenih supstanci pri tetoviranju. Sastavljen je i spisak sa problematičnim sastojcima. Sve drugo je dozvoljeno – čak i hemikalije koje su možda tek razvijene i zbog toga nisu nigdje testirane, naglašava Lauks. 

„Moramo da se preorijentišemo na pozitivne liste“, kaže Lauks. To znači da bi u regulativi morali da stoje sastojci koji su dozvoljeni, a ne zabranjeni, „dakle samo oni koju su dokazano neškodljivi.“ 

„Nije potpuno bezbjedno“ 

Čak i majstori tetovaže smatraju da situacija nije zadovoljavajuća: „Po našem mišljenju, boje za tetovažu u ovom trenutku nisu sasvim bezbjedne“, rekao je potpredsjednik Udruženja umjetnika za tetoviranje Andreas Šmit na simpozijumu o bezbjednosti tetoviranja u Berlinu. 

On se zalaže da sastojci za boje prođu toksikološke testove, ali i dodaje: „Sigurni smo da postoji samo mali broj problema sa bojama, u suprotnom bi bilo više žalbi mušterija i više vijesti u novinama.“ 

Potrebno više istraživanja 

Situaciju komplikuje i to što boje za tetoviranje i rizici povezani sa njima nisu u dovoljnoj mjeri ispitivani na ljudima, a eksperimenti na životinjama su zabranjeni. Bojmlera su zakonski spriječili da izvede pokušaj testiranja na svinjama sa obrazloženjem da se „ljudi tetoviraju svojevoljno“, objašnjava taj stručnjak. 

Zbog toga niko ne može da sa sigurnošću kaže da li tetovaže škode zdravlju. Možda izazivaju rak, a možda i ne. Lauks naglašava da svako mora da odluči za sebe da li će preuzeti rizik: „Za sada znamo jedino da nema garancije da ne škode zdravlju.“                                                                                                                                                                    

(b92)