Ipak, čini se da naši geni zaista imaju veći uticaj na to koga će komarci „odabrati za užinu“, nego što se to do sada mislilo. To je rezultat istraživanja naučnika sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. Oni su analizirali broj uboda komaraca kod blizanaca.

Kod jednojajčanih blizanaca i genetski materijal je identičan. I zaista, nije bilo razlike u broju uboda kod jednog i kod drugog. Ali kada su analizirali dvojajčane blizance – odnosno dvojke koje su rođene istog dana od iste majke i oca – nedvosmisleno su utvrdili da će jednog ili jednu od njih komarci češće obosti nego drugog.

To istraživanje prenio je i ugledni medicinski časopis „Priroda“ (Nature) jer ono ima veoma ozbiljnu pozadinu – komarci šire mnoštvo bolesti: malariju, denga-groznicu, žutu groznicu... Sve su to bolesti koje lako mogu da budu smrtonosne i britanski naučnici se nadaju da će pronaći i bolji repelant, supstanca koja se primjenjuje na koži, odjeći ili drugim površinama radi odvraćanja insekata da na njih slijeću. To nije samo važno za sprječavanje zaraza, već bi u velikoj mjeri koristilo i osobama alergičnim na ubod komarca.

Bijeli luk ne pomaže

Naučnici su već utvrdili da komarci „biraju“ žrtvu prema njenom tjelesnom mirisu. Draže su im, recimo, trudnice i osobe koji imaju višu tjelesnu temperaturu. Ali po tom nalazu može se reći da je vaša „privlačnost“ komarcima nešto što ste naslijedili od svojih predaka, baš kao i visinu ili boju očiju.

Naučnici sad još pokušavaju da utvrde koji tačno dio naših hromozoma i genteskih parova određuje da li će komarci „voljeti da nas ubodu“. To da li je komarcima krv nekih od nas zaista „slađa“ od neke druge, naučnici ne znaju da odgovore. U svakom slučaju, oni imaju šta da kažu o „domaćim“ receptima protiv komaraca, kao što je bijeli luk ili pivo. Naučnici su potpuno jasni da to nije nikakva pomoć protiv malih krvopija. Doduše, te metode mogu bar da pomognu u tome da oko vas ne budu ljudi koji će da kažu da vam je krv „slatka“.

Izvor:dw.de