Kod pasa postoji više vrsta agresivnosti. Iako su više od 14.000 godina sa nama, nisu zaboravili ko su, pa se i dalje bore za hranu, stanište i partnera.

Onog trenutka kada ugrozimo nešto njihovo ili kada primjete strah oni napadaju.

Neverbalna komunikacija je veoma bitna pa česti napadi na djecu nisu slučajni, nego su posledica njihove nepredvidivosti, piskavog glasa i razigranosti. Prije napada pas procjenjuje agresora.

Ako imate nešto neobično na sebi, poput štapa, brade ili naočara, bolje ih se klonite.

U zavisnosti od procjene agresora, postoji 6 nivoa na kojima će psi napasti. Ako pokazuje zube, podvija ili podiže rep, podiže dlake na leđima ili ima ljutit izraz lica budite sigurni da će vas pas napasti.

Ukoliko se nađete u ovakvoj situaciji najbolje je da se sagnete, pokažete zube, viknete i obavezno ga gledajte u oči. Nikako im ne okrećite leđa jer će tada pomisliti da bježite i krenuće na vas.

„Pas ne može da osjeti strah, ali može da ga vidi. Kada je čovjek uplašen rašire mu se oči, podiže ramena ili se skupilja. To su znaci na osnovu kojih ove životinje zaključuju da su u opasnosti i napadaju. Tjelesna komunikacija je najbitnija“, priča Ivan Jovanović, klinički etolog.

Kako kaže, psu je najbolje prići sa strane, gledati ga direktno u oči i pružiti mu ruku. Na taj način nećete ga ugroziti pa vas neće ni ujesti.

Ako i kojim slučajem dođe do napada znajte da pas skoro nikada ne ubija žrtvu, ali može da nanese ozbiljne povrede.

S obzirom da važi mišljenje da su lutalice opasne, to nužno ne mora da bude tako.

Prema podacima istraživanja sprovedenog u Americi, od 100 odsto pasa koji napadaju, čak 67 odsto napada izvrše labradori i zlatni retriveri.

(bh-index.com)