Zahjtev je odbačen sa 288 glasova protiv i 139 za. Da je prihvaćena, rezolucija bi obavezivala na povlačenje snaga SAD u roku od 30 dana ili do kraja godine, ukoliko Kongres formalno ne autorizuje borbu protiv militantne Islamske države.

Demokratski kongresmen Džim Mekgovern rekao je da je rezolucija neophodna kako bi "natjerala Kongres da radi svoj posao" i da glasa o tome da li će formalno odobriti vojnu akciju protiv Islamske države. 

Predsjednik Barak Obama zatražio je usvajanje takve rezolucije još u februaru. 

"Ako uložimo još jednu generaciju naše krvi i našeg bogatstva u taj rat i ako nastavimo da govorimo našim oružanim snagama da od njih očekujemo da se bore i ginu, mislim da je najmanje što možemo da učinimo da glasamo i autorizujemo te ratove, ili treba da ih okončamo", rekao je Mekgovern u donjem domu Kongresa. On je rekao da zakonodavci duguju američkom narodu da glasaju o rezoluciji o ratu. Američka vojska ima 3.500 vojnika u Iraku, a američki Pentagon je u više navrata ponovio da u Siriji nema njegovog osoblja. 

Protivnici rezolucije ocijenili su da je rezolucija opasna, pošto bi mogla da dovede do toga da SAD okrenu leđa regionu i ostave ga još krhkijim, povećavajući šanse da Islamska država dodatno ojača. Demokratski kongresmen Eliot Engel rekao je da se slaže sa Mekgovernom da Kongres treba da glasa o rezoluciji o ratnim ovlaštenjima, ali je dodao da povlačenje američkih snaga "nije način" da se porazi islamska država.

"To je teška borba, ali ne mislim da treba da je napustimo", rekao je Engel. 

I načelnik združenog štaba američe vojske, gel Martin Dempsej ocijenio je da bi povlačenje vojske "bilo greška iz očiglednih razloga". On je pred kongresnim odborom za oružane snage rekao da SAD imaju nacionalne bezbjednosne interese u regionu i interese da sačuvaju verodostojne, sigurne i pouzdane saveznike.