Parlament je velikom većinom odobrio taj predlog, sa 251 glasom za, od ukupno 300 poslanika. U dokumentu se u glavnim crtama predlažu stvari koje su željeli kreditori, nagovještava mogućnost da bi mogao da se postigne sporazum koji će omogućiti zemlji da ostane u evrozoni. 

Jedan evropski izvor je rekao sinoć da su tri povjerilačke institucije (EU, Evropska centralna banka i MMF) ocijenile predlog Atine kao "pozitivan" i da predstavlja "osnovu za pregovore" za treći plan pomoći od 74 milijardi evra. 

Grčki premijer Aleksis Cipras pozvao je poslanike da glasaju sa "velikom odgovornošću" i da mu daju ovlašćenje da pregovara o tom planu. On je priznao da je vlada pravila greške, i da je plan "vrlo udaljen" od obećanja njegove partije Sirize, ali da je to, ipak, najbolji mogući plan.

Zbog ustupaka vlade, osam poslanika iz radikalnog krila ljevičarske Sirize uzdržalo se od glasanja, dvoje je glasalo protiv, a sedam nije bilo prisutno prilikom glasanja, uključujući i bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa. 

To protivljenje ukazuje na rascjepe u parlamentarnoj većini i unosi neizvjesnost za buduća glasanja i mogao bi da dovede do promjene u vladi, navode analitičari. Socijalistička i konzervativna opozicija je u velikoj mjeri podržala dokument. 

Predlog će razmatrati danas ministri finansija evrozone, takozvana Evrogrupa, i po najboljem scenariju mogli bi da dođu do "političkog sporazuma" prije vanrednog samita evropske dvadesetosmorice u nedelju, kada bi mogli zvanično da krenu pregovori. 

Radi se o razmatranju dokumenta objavljenom u noći između četvrtka i petka u kome se, manje od nedelju dana pošto je 61 odsto stanovništva glasalo "ne" za vrlo sličan predlog, Atina obavezuje da usvoji veliki dio mjera koje su predlagali njeni povjerioci. 

Predlog Atine izgleda vrlo blizak željama povjerilaca, o većini pitanja kao što su penzije, PDV, privatizacija, porez kompanijama. 

Finansijska tržišta su se u petak u očekivanju dobrog razvoja događaja oporavila, evro je ojačao, zabilježen je rast na evropskim berzama, a kamate na pozajmice južnih evropskih zemalja su pale. 

Grča vlada smatra da je važno što će se konačno otvoriti razgovori o restrukturiranju grčkog duga, koji je dostigao 180 odsto BDP-a  zemlje.

Ta tema dijeli Evropljane, ali Atina na tome insistira. Podržavaju ju je Francuska, MMF, predsjednik Evropskog savjeta Donald Tusk i mnogi ekonomisti. 

Berlin smatra da ima vrlo malo manevarskog prostora za restrukturiranje duga, mada je ocijenio da je grčki predlog ipak korak naprijed. 

Novi grčki ministar finansija Euklid Cakalotos smatra da će mnogi grčki zahtjevi o dugu biti prihvaćeni. 

Njegov prethodnik Janis Varufakis je u članku u britanskom Gardijanu optužio njemačkog ministra finija Volfganga Šojbla da želi da Grčka izađe iz evrozone da bi zaplašila Francusku i da bi je navela da prihvati "model discipline u evrozoni". 

Izvor:Beta