Ova nekada izolovana zemlja ima mnogo rivala u okruženju, iako se ni jedna otvoreno ne predstavlja kao “Meka” seksualnog turizma. Osim toga, Tajland se posljednjih godina bori protiv ovakve reputacije. 

Prije samo nekoliko godina, gotovo niko nije mogao da dobije turističku vizu za Mjanmar, a sada ova država očekuje više od tri miliona turista. 

U komunističkom Laosu strani posjetioci već stvaraju 12 odsto bruto domaćeg proizvoda, a iako Bangladeš nikad nije bio izolovan kao ni jedna od nabrojanih zemalja, danas mnogo ulaže u turizam, pa su se i prihodi od ove grane učetvorostručili u odnosu na 2012. 

Seksualni turizam tako postaje ključni dio ekonomije jedne zemlje. 

Prije nego što je Tajland dostigao vrhunac popularnosti, seksualni turizam je devedesetih doprinosio bruto domaćem proizvodu 27 milijardi dolara. Nisu samo prostitutke imale koristi, nego i hoteli, restorani, turističke organizacije, kafići, saune, kabarei i naravno klinike. (U Bankoku je 19 odsto seksualnih radnica 2007. godine imalo HIV). 

Baš zbog javnog zdravlja, kada su seksualno prenosive bolesti dostigle nivo epidemije, Tajland je poželio da se okrene drugačijoj vrsti turizma, što nosi nove izazove. 

Neki smatraju da je potrebno legalizovati prostituciju, kako bi mogla strože da se nadzire, kao što je to slučaj u Amsterdamu i Singapuru. 

Ukoliko ostaje u “podzemlju”, teško je upratiti njene tokove, smatra Fil Robertson, zamjenik direktora Hjuman Rajts Voč odeljenja za Aziju. 

Ipak, legalizacija se ne može baviti samim korijenom problema – velikom potražnjom. Zato mnoge humanitarne organizacije smatraju da je prevencija jedino dugoročno rješenje.

Izvor:B92