Zapravo, geni koji stvaraju pigment u kosi regulišu procese u organizmu i utiču na faktore rizika koji uslovljavaju nastanak određenih bolesti.

Plavokosi treba da pripaze na zdravlje očiju i kože, jer su u većem riziku za nastanak senilne makularne degeneracije, koja na kraju može dovesti i do sljepila. Da bi izbegli ovakvo stanje treba da konzumiraju povrće bogato luteinom, kao što je kelj, grašak, spanać... Podložni su i pojavi karcinoma kože.

 Smeđokosi najčešće oboljevaju od ne-Hočkinovog limfoma, a najrjeđe od melanoma. Najlakše ćelave jer imaju najmanje kose. Da bi ovu neprijatnu pojavu izbegli treba da uzimaju 18 miligrama gvožđa na dan ili šoljicu zobi.

Ukoliko su pušači, smeđokosi treba što prije da zaborave na cigarete. To je zato što melanin koji daje boju kosi usporava rad jetre, koja onda otežano razgrađuje nikotin. Zbog toga su smeđokosi osjetljiviji na djelovanje nikotina, a povećava se i rizik za stvaranje nikotinske zavisnosti.

 Crvenokosi imaju 50% veći rizik da obole od Parkinsonove bolesti, ali istraživanja pokazuju da uzimanje 400 miligrama folne kiseline na dan, u značajnoj mjeri može da smanji ovu vrstu rizika.

 Sa druge strane, prerano osijedjela kosa može da ukaže na različite zdravstvene probleme, ali prije svega na manjak vitamina B12 ili poremećaje štitne žlijezde. Crvenokosi su i češće zabrinuti, jer geni koji daju boju kosi utiču i na to kako organizam upravlja stresom.

 U njihovom slučaju, genski faktor koji boji kosu, nije na zavidnom nivou u borbi protiv stresa.

(Izvor:novosti.rs)