Kada nam je nešto nepoznato raste osjećaj tenzije, straha, a samim tim i nivo stresa. Stres uključuje emocije, a isključuje racionalno razmišljanje. Slično se dešava i na porođaju, a reakcije žena imaju raspon od burnih, neočekivanih, do nepromišljenih.

Za svaki tip ličnosti, pored osnovnih karakteristika, specifično je i ponašanje pod stresom.U toku dana mi doživimo „blagi“ stres nekoliko desetina puta, ali on traje kratko, svega par sekundi i sa njim možemo da se „izborimo“, tj. da se brzo vratimo u balans. Međutim, ukoliko se izlaganje stresnim situacijama produži, tolerancija na tenziju se smanjuje i tada se povećava šansa za ulazak u drugi, ozbiljniji nivo stresa. Za trudnice koje su provele nekoliko nedjelja ili mjeseci strahujući od porođaja (od toga da li će prepoznati znake za polazak u porodilište, da li će sve biti u redu, do straha od bolnog iskustva), sam ulazak u porodilište može da bude okidač za pokretanje stresa. Da bi žena umjela da vlada sobom važno je da prođe kroz mentalnu pripremu za porođaj, a prepoznavanje specifičnih ponašanja na porođaju prema tipu ličnosti, može da bude dovoljan razlog da se već sad pridružite nekoj školici za trudnice.

Na ponašanje u nekoj specifičnoj situaciji utiče mnogo faktora, a što je stres veći to ono postaje izraženije. Ima mnogo kombinacija i varijacija, a ovo je šest najčešćih ponašanja na porođaju (koja se mogu već sad prepoznati i u nekim svakodnevnim situacijama). Navedeni primjeri su ekstremnije opisani da bi se lakše uočile razlike u ponašanju koje nije korisno. Ovakvo ponašanje ograničava prostor za saradnju sa osobljem porodilišta, što je važno da bi žena mogla da prati njihova uputstva i zahtjeve i prebacila pažnju na prvom mjestu na bebu, a onda i na sebe.

Porodilja-kontrolor
Ima sve informacije o porođaju, informativno je veoma dobro pripremljena. Ulazi u stanje stresa jer ne može da kontroliše sve što se oko nje dešava – čekanje na prijemnom šalteru, pažnja osoblja, brzina kojom se odvija porođaj… Počinje brže da priča, postavlja mnogo pitanja, ali ne čeka odgovor, ukoliko je partner prisutan na porođaju preuzima od njega sve ono što je ranije očekivala da će on da radi (da joj nešto doda, da pozove babicu, ljekara…), prebacuje fokus na sve što „ne valja, nije kako treba, ne radi se to tako…“, na kraju postaje frustrirana.

Preporuka: Uvježbavanje prebacivanja fokusa sa negativnog na pozitvno kroz mentalne tehnike, još u toku trudnoće.

Sumnjičava porodilja
Dovodi u pitanje svaku konstataciju, odluku, sumnja u kvalifikovanost osoblja, postavlja pitanja i komentariše odgovore, nameće svoje mišljenje, pretpostavke i očekuje da će to biti uvaženo. Priča sa jasno izraženim stavom, „drži lekcije“, fokusira se na „greške“ odnosno razlike u mišljenju. Sve informacije o porođaju, procedurama u porodlištu „drži u malom prstu“, ništa ne može da joj promakne.

Preporuka: Uvežbavanje fleksibilnosti kroz kreiranje mentalne slike porođaja sa različitim varijantama i detaljima.

Stidljiva porodilja
Sve joj izaziva nelagodu, ustručava se da bilo šta pita, pa čak i da li smije do toaleta. Osjeća blagu nervozu zbog koje se povlači u sebe, često umije i da prećuti odgovor jer se plaši da kaže šta misli i osjeća, pasivno čeka da joj se kaže šta treba da radi… Kritikuje samu sebe zbog svega…

Preporuka: Jačanje samopouzdanja i unutrašnjih snaga u trudnoći kroz mentalnu pripremu. Upoznavanje sa fiziologijom porođaja kako bi znala šta se tačno i kad dešava sa ciljem da u određenim fazama preuzme aktivnu ulogu.

Porodilja sklona sugestijama
Pristaje na sve što joj se kaže iako joj se to ne dopada, ali ne dovodi u pitanje (na primjer, da na stolu leži samo na leđima iako može i na strani, da ne diše glasno iako joj prija…), ima potrebu da udovolji svakoj osobi ili zahtevu, ali se zbog toga osjeća manje vrijednom, neodlučna je, sumnja u sebe, dozvoljava da je drugi kritikuju…

Preporuka: Jačanje samopouzdanja kroz fokusiranje na bebu i nju samu. Upoznavanje sa tokom porođaja i procedurama sa ciljem da zna šta u kom trenutku može/smije da radi.

(Pre)opuštena porodilja
Očekuje od drugih da joj kažu šta treba da radi, svu odgovornost prebacuje na druge i krivi ih ako ona nešto ne radi dobro, počinje da se žali na sve, ali ništa ne čini sama. Često se desi da zaista ne razumije šta se od nje očekuje, ali i za to „krivi“ druge – ja radim to što kažete, ali…

Preporuka: Detaljno upoznavanje sa tokom porođaja kroz faze sa posebnim fokusom da i beba prolazi kroz porođaj kao i mama i da joj je potrebna pomoć da se rodi. Preuzimanje odgovornosti za bebu će je angažovati da se pripremi za porođaj i aktivno učestvuje u njemu.

(Pre)aktivna porodilja

Spremna je za porođaj, ima sve neophodne informacije i zato očekuje da se sve brzo odvija. Pita da li može da uradi nešto da se sve ubrza, nestrpljiva je, osjeća dosadu jer se „ništa ne dešava“ (onom brzinom koja bi njoj bila odgovarajuća). Počinje da dramatizuje, krši pravila – ako joj je rečeno da mora da leži pokušaće da ustane…

Preporuka: Razvijanje svijesti kroz pripremu za porođaj da se on odvija svojim tokom i onom brzinom koja je adekvatna za bebu. Prebacivanje fokusa na isključivu dobrobit bebe, kroz mentalnu pripremu.

Izvor: detinjarije.com/ Dragana Aleksić