Većina „tog nečeg” krije se u iza famoznog slova „E” (pa onda dođe odgovarajuća brojka), što označavanumeričke kodove za prehrambene aditive. Ponekad je iznenađujuće šta sve stoji iza ovih brojki, a evo naše liste od 10 najbizarnijih sastojaka hrane - neki su samo nekorisni, a neki - čak i opasni ili morbidni, piše Trećeoko.rs.

Virusi

Avgusta 2006, američka Agencija za hranu i lijekove the (United States Food andDrug Administration - FDA) dozvolila je upotrebu bakteriofaga u pripremi hrane (posebno se odnosi na mesne prerađevine). Bakteriofag (ili fag) je virus koji se koji inficira bakteriju, da bi zaustavio njen proces razmnožavanja, a umjesto toga započeo proces izgradnje novih faga. Na kraju se bakterija rasprsne. Poenta upotrebe faga je da on pobije bakterije koje bi potencijalno mogle da izazovu trovanje hranom. Inače, godišnje oko 2.500 Amerikanaca oboli od listerioze (bolesti čjije izazivač bakterija Listeria monocytogeneslisteriosis), pa je zarad njih dozvoljeno korišćenje virusa uishrani - te ih sada redovno konzumiraju milioni Amerikanaca. Agencija i ne zahtijeva da hrana tretirana fagama bude označena…

Boraks

Radi se o mineralu i soli borne kiseline. U širokoj je upotrebi kao sastojak deterdženata, kozmetičkih preparata, stakla, grnčarije i keramike, antifugalno sredstvo za fiberglas, insekticid (recimo kuglice protiv bubašvaba) itd. U većini zemalja nije dozvoljen dodatak hrani, ali ipak se često konzumira jer je, recimo, odličan konzervans za kavijar. Nalažen je i u kineskim specijalitetima - nudlama, mesnim kuglama i barenom pirinču. Obilježava se sa E 285. Može imati ozbiljne toksične efekte, a u većim količinama je i smrtonosan. Mada, ako ne jedete često kavijar…

Katran

Nekada davno biljka amarant (lisičji rep) korišćena je kao boja za hranu, zbog karakteristične crvene boje, ali napredovanjem nauke otkrilo se da je kancerogena. Smišljena je zamjena: allura red - alura crvena boja, poznata i kao E-129. Ova „farba” dobija se od katrana.Inače katran se često upotrebljava u bojama za kosu, šamponima protiv peruti, kao i u medicinskim šamponima (za ubijanje vaški). USAD tvrde da ne postoji dovoljno dokaza o kancerogenom uticaju na ljude, ali je u EU od 2004. ipak zabranjena njegova upotreba u kozmetici. Alura crvena navodno nije kancerogena, ali zato može izazvati povraćanje. Uprkos tome, u SAD je ovaj sastojak dozvoljen i često se dodaje slatkišima i bezalkoholnim pićima.

Lak

Doduše, ne radi se modernim lakovima, već o šelaku koji je nekada rado korišćen, prije nastanka industrije savremenih premaza. Umjetnici, prvenstveno slikari i vajari, ali i stolari, i dalje ga koriste. Međutim, ova supstanca, koja se inače dobija od izlučevina i izmeta ženki posebne vrste buba, masovno se koristi u industriji slatkiša - recimo - od njega šarene bombone sa ukusom raznog voća imaju lijep sjaj. Inače, ove bube izlučuju šelak po granama drveća, da bi pomogle svojim larvama da se bolje pričvrste.

Bube

Košenil i karmin su dvije prehrambene boje koje se dobijaju odbuba. Najcjenjenije su boje koje dobijaju od vrste Dactylopiuscact, koja živi u meksičkim kaktusima. Košenil se dobija sušenjem i usitnjavanjem čitavog tijela bube, dok je karmin derivat praha. Bube se obično ubijaju uranjanjem u ključalu vodu –količina vremena provedenog u vodi odrediće nivo crvenila – u zavisnosti da li želite nježnu narandžastu ili jarko crvenu boju. Za kilogram boje potrebno je oko 155.000 ovih insekata. Košenil je u upotrebi već stotinama godina, a veoma je popularan i kao boja za odjeću. Šuška se da jedan od sastojaka tajne formule koka-kole.

Cigarete

S obzirom da je pušenje zabranjeno u barovima, pabovima a bogami, i u kafanama širom „civilizovanog” svijeta, neko je došao na fantastičnu ideju: ako ne smijete da ih pušite, možete da ih - popijete. Te se u bocu alkohola (najčešće je u pitanju votka, a može i brendi) „pusti” dim ili dva i nikotin i druge hemikalije iscure iz cigarete i daju piću ukus i boju.Ova novotarija se najčešće zove nicotine tea (nikotinski čaj). Oni koji su ga probali nisu baš oduševljeni doživljajem. A u Engleskoj su otišli korak dalje - u prodaji je Liquid Smoking (tečno pušenje), piće koje sadrži nikotin.

Nešto … od dabra

Najskuplja kafa na svijetu - civet - dobija se pržanjem i mljevenjem zrna koja su prethodno prošla kroz organe za varenje (i odatle izašla…) životinje zvane civet. Posljednjih godina originalni želudačni (i drugi) sok zamijenjen je sintentičkim, pa se stoga ova kafa ipak neće naći na našoj listi. Ali - zato je tu druga interesantna izlučevina, zvana kastoreum, koja potiče iz analnog otvora dabrova. Najčešće se koristi kao pojačivač ukusa u proizvodima od malina, jer, kažu - daje lijep „zaokružen” ukus. Dodaje se i žvakaćim gumama i cigaretama. Postavlja se pitanje ko je uopšte (i kako) otkrio da ova izlučevina dobro „ide” sa malinama?

Ljudska kosa

Lcistein je aminokiselina koja se obično koristi u pekarskim proizvodima, jer daje elastičnost i pomaže omekšavanje tijesta. Doduše, prisutan je i u prozivodima za njegu kose… Ima ga u đevreku, krofnama, hljebu, kolačima i drugim ukusnim stvarima. Najjeftiniji (i najčešći) način proizvodnje ove supstance je posebnim hemijskim procesom u kojem se koristi ljudska kosa. Sirovine, kažu, uglavnom stižu iz Kine. U Kini se L-cistein koristi i u proizvodnji soja sosa. Šuška se da kosa potiče iz frizerskih salona, berbenica i - bolnica.

 Nešto… žuto

Skatol je blago toksična supstanca koja je zajedničkih sastojak svih -izmeta sisara. Riječ dolazi od starogrčkog “skat” što znači izmet, pogan, a korijen je isti kao kod riječi „skatologija”. Dobija se iz digestivnog trakta sisara. Koristi se u proizvodnji cigareta, parfema i -sladoleda od jagode. Neko je otkrio da se ukus bitno poboljšava ako mu se doda malo ove čudnovate supstance…

Zlato

Zna se da je zlato veoma cijenjeno u juvelirstvu, a veoma je korišćeno i u elektronici. Pored toga, neko se dosjetio da ga upotrijebi i kao aditiv u hrani – obično u dekorativne svrhe u obliku zlatnih listića (E-175). Veoma je popularno i kao dodatak alkoholnim pićima, među kojima je tradicionalno poljsko i njemačko piće zvano goldwasser (zlatna voda), koje sadrži hiljade sićušnih „pahuljica” od 22-karatnog ili 23-karatnog zlata. Ovaj metal nema interakcije sa tjelesnom hemijom, kroz organizam jednostavno „prođe” i zato nema nikakvu hranljivu vrijednost.