Sara Festini, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Dalasu, zajedno sa svojom savjetnicom Deniz Park, objavila je studiju u časopisu „Granice neuronauke starenja" (Frontiers in Aging Neuroscience), u maju 2016. godine. Ispitivale su kognitivne funkcije, uključujući pamćenje, rasuđivanje i mentalnu agilnost kod više od tri stotine ljudi između 50 i 89 godina starosti.
Ispitanici su takođe odgovarali na upitnik koji se odnosio na njihovu zauzetost.
„U pitanju su samoocjenjujući podaci", navela je Deniz Park i objasnila, „kada prijavljuju hroničnu zauzetost, ljudi je obično definišu kao stres. Govore stvari poput ʼO moj bože, strašno sam zauzetʼ. Ukoliko ste hronično zauzeti i zbog toga opterećujete tijelo hormonima stresa, to može biti loše za vaše kognitivne sposobnosti."
Festini i Park su pretpostavljale da uznemireni i mentalno opterećeni ispitanici isprcpljuju i svoje moždane funkcije. „Mislile smo da će oni imati lošije spoznajne funkcije", izjavila je Festini. Međutim, na samom ispitivanju bolje rezultate postigli su subjekti koji imaju ispunjenije rasporede i manje slobodnog vremena nego oni koji su manje zauzeti. „Moram priznati da smo bile pomalo iznenađene", rekla je Park.
Naprotiv, što je ispitanik bio zauzetiji to su mu rezultati na testovima bili bolji. Istraživači su pretpostavili da svakodnevno naprezanje mozga da završava zadatak za zadatkom možda dovodi do jačanja moždanih funkcija i poboljšanja mentalnih vještina. Razlika u rezultatima ʼzauzetihʼ i ʼslobodnihʼ povećavala se sa starenjem, što je Park ocijenila kao „posebno zanimljivo".
Ukoliko oni sa ʼpretrpanimʼ rasporedima imaju bistrije umove, onda aktivnost u starosti može štititi od demencije. Ranija istraživanja su pokazala da ovo može biti tačno i da u borbi protiv demencije ne učestvuje samo psihička već i fizička aktivnost. Prethodne studije koje je sprovela Park pokazale su da prihvatanje novih, mentalno zahtjevnih zadataka, poboljšava određene kognitivne funkcije.
Ipak, Festini i Park i dalje oklijevaju da direktno povežu zauzetost i mentalnu bistrinu. „Može biti da ljudi postaju manje zauzeti kako stare, usled nastupanja demencije", rekla je Park. To bi značilo da do smanjenja zauzetosti dolazi usled slabljenja kognicije, a ne obrnuto.
Druga mogućnost je da „oni koji imaju razvijenije kognitivne funkcije nameću sebi više poslova i obaveza", navela je Mardži Lahman, kongintivni psiholog Brandis univerziteta. Ona nije bila uključena u navedeno istraživanje, ali smatra da studija ima obećavajuću pretpostavku.
Park, međutim, ne nastoji da prikaže ružičastu sliku hronično zauzetih ili osoba pod stresom. Moguće je da će najzauzetiji među nama i dalje patiti. „Možda ti ljudi imaju neke druge negativne efekte prezauzetog života. To nismo ispitivale", navodi ona.
Ova studija se ubraja u mali broj onih koje izučavaju uticaj zauzetosti na zdravlje, istakla je Park. Čak i ukoliko je tačna pretpostavka da zauzetost održava mozak svježim, užurban život može dovesti do manje pozitivnih posljedica za srce i metabolizam.
RTS/FRONTIERS IN AGING NEUROSCIENCE
Komentari