Naučnici sa američkog Instituta za istraživanje raka tvrde da ishrana, koju čine raznovrsno povrće, voće, žitarice i mahunarke, može presudno da pomogne u smanjivanju rizika od obolijevanje od mnogih vrsta raka. 

U laboratorijskim istraživanjima mnogi pojedinačni minerali, vitamini i fitohemikalije pokazuju antikancerogeno djelovanje, ali dokazi upućuju da je u praksi efikasna jedino kompletna ishrana. 

BOROVNICA 

Laboratorijska istraživanja su pokazala da vitamin C iz borovnica štiti DNK ćelija, vezuje slobodne radikale i sprječava nastajanje kancerogenih materija. Borovnice su odličan izvor flavonoida, posebno antocijana, koji ima izvrsna antioksidantska i protivupalna svojstva i održava zidove krvnih sudova elastičnim. Antocijan, pigment rastvorljiv u vodi, koji borovnici daje lijepu ljubičastu boju, smanjuje rast i podstiče samouništenje ćelija raka usne duplje, dojke, debelog crijeva i prostate. 

U ispitivanjima na životinjama pokazalo se da borovnice smanjuju ciste, karcinom jednjaka, predkancerogene promjene u debelom crijevu i smanjuju rizik od raka dojke. Takođe, dijetalna vlakna, kojima obiluju, smanjuju izloženost ćelija kancerogenim materijama, a zdrave bakterije iz crijeva koriste sastojke borovnica za izradu kratkog lanca masnih kiselina, koje štite ćelije debelog crijeva. Većina studija na ljudima pokazuje da ljudi koji jedu više borovnica imaju manji rizik od oboljevenja od nekoliko vrsta raka. 

Borovnice su odličan izvor vitamina C i K, mangana i dijetalnih vlakana. Smatra se da borovnice među voćem imaju najviše antioksidativne moći, uglavnom zbog svojih mnogobrojnih fitohemikalija (antocijana, katehina, kvercetina i drugih flavonoida) kao i elaginske kiseline, koja ima antikancerogeno dejstvo koje može da uspori rast i širenje ćelija raka. 

BROKOLI 

Laboratorijska istraživanja su pokazala da fitohemikalije glukozinolati smanjuju upale u tijelu, koje su glavni faktor rizika za rak. Takođe, onemogućavaju enzime koji aktiviraju kancerogene materije i stimulišu enzime koji deaktiviraju takve materije. Studije dokazuju da upravo ovo enzimsko dejstvo pozitivno utiče na gene koji uništavaju tumore, usporavaju rast ćelija raka i podstiču proces apoptoze, tokom koje se ćelije raka samouništavaju. 

Neka istraživanja pokazuju da ove supstance podstiču prelazak aktivnog oblika estrogena u slabiji, a velik udio estrogena je jedan od faktora rizika za pojavu nekih vrsta raka povezanih s neravnotežom hormona. Beta-karoten podstiče ćelijsku komunikaciju i pomaže kontrolu abnormalnog rasta ćelija. Vitamin C štiti ćelije kao antioksidans i podržava imuni sistem. Kempferol, kvercetin i antocijan pružaju antioksidativno i protivupalno djelovanje. U ćelijskim i životinjskim studijama oni usporavaju razvoj nekoliko faza i tipova raka. 

Brokoli je dobar izvor vitamina C. Tamnozeleno povrće inače sadrži visok udio vitamina K. Brokoli, prokelj i karfiol su odlični izvori folne kiseline, vitamina B, vlakana i magnezijuma. Crveni kupus i rotkvice su bogate antocijanom, a ostalo lisnato povrće sadrži i polifenole, koji imaju težak zadatak da se bore protiv slobodnih radikala. 

Brokoli je najbolje kuvati na pari ili ispržiti na malo maslinovog ulja, jer kuvanjem u vodi gubi dio svojstava. Kuvajte samo dok ne omekša. Dobar je dodatak supama, a kad je mlad može se koristiti i kao salata. 

JABUKE 

Jedna jabuka obezbjeđuje najmanje 10 odsto preporučene dnevne količine vitamina C i vlakana. Dijetalna vlakna mogu da djeluju na nekoliko načina u smanjivanju rizika od raka, između ostalog i tako što pomažu kontrolisanje tjelesne težine. Dobre bakterije mogu da koriste pektin i veći dio dijetalnih vlakana jabuke za stvaranje zaštite od raka za ćelije debelog crijeva. 

Kora jabuke sadrži trećinu ili više korisnih materija.Tako se oko 80 odsto kvercetina nalazi u kori, pa nemojte da je gulite. U laboratorijskim istraživanjima, flavonoidi, poput kvercetina i tritepenoida, usporavaju razvoj raka debelog crijeva, pluća i dojke u nekoliko faza razvoja. Antioksidantsko dejstvo može direktno da utiče na rast ćelija raka. Kad je riječ o istraživanjima na ljudima, neke od njih pokazuju da ljudi koji jedu puno jabuka imaju manji rizik od raka, posebno debelog crijeva, pluća i dojke. 

Važni sastojci 

Jabuke su dobar izvor vlakana i vitamina C. Većina njihove antioksidativne moći koju imaju dolazi od fitohemikalija, među kojima su: kvercetin – flavonoid koji pokazuje protivupalna i antioksidativna svojstva; epikatehin i (u crvenim jabukama) antocijanini i ostali flavonidi; tritepenoidi koji se nalaze u kori jabuke. 

Upotreba 

Sjeckane jabuke daju slatkoću i teksturu povrću i raznim salatama. Možete ih miješati s povrćem poput šargarepe, bundeve… Narezane jabuke oksidišu, pa ublažite to tako što ćete ih umočiti u vodu kojoj ste dodali malo limunovog soka. 

BRUSNICA 

Šta kažu istraživanja? 

Jedna porcija brusnica obezbjeđuje najmanje 10 odsto preporučene dnevne količine vitamina C i vlakana. Vitamin C štiti DNK ćelija i sprječava stvaranje kancerogenih materija. Brojne studije pokazale su da brusnice smanjuju rizik od raka dojke, debelog crijeva, prostate i pluća i podstiču neke druge ćelije raka na samouništenje. 

U ograničenim studijama na životinjama, životinje koje su se hranile brusnicama ređe su bile podložne raku. Brusnice takođe smanjuju upale, a time i sposobnost karcinoma da napadnu druga tkiva. Studije na ljudima koje su upoređivale ljude koji imaju dijagnozu raka i one koji su zdravi, pokazala je da ljudi koji generalno jedu više voća imaju niži rizik od nekoliko vrsta raka, iako postoje značajne individualne varijacije. 

Upotreba 

Sušene brusnice dodajte u žitarice, ovsene pahuljice ili običan jogurt za doručak. Umanjite kiseli ukus dodavanjem drugog voća poput jabuke ili kruške. Svježe ili sušene možete dodati u mesne salate ili salate od povrća. Dodajte ih u palačinke, mafine, kolače. Dobro ih je pomiješati sa orasima i drugim suvim voćem pa koristiti kao međuobrok. 

Važni sastojci 

Sadrže beta-karoten, vitamin C, kalijum, kalcijum i magnezijum. Imaju visoku antioksidativnu moć, čiji je izvor u fitohemikalijama flavonoidima, uključujući antocijan i proantocijanidine, koji sprečava prianjanje bakterije Ešerihije koli na zidove bešike. 

KAFA 

Šta kažu istraživanja? 

Kafa sadrži niz fitohemikalija, od kojih mnoge imaju antioksidativna svojstva. Postoji više od 1.000 studija o povezanosti pijenja kafe i rizika od raka. Rane studije dale su naslutiti da kafa može da poveća rizik od raka, no novije, sveobuhvatnije studije, upućuju na suprotno. Pretpostavlja se da kofein može da smanji rizik od raka debelog crijeva jer ubrzava prolaz karcinogenih materija kroz digestivni trakt, odnosno smanjuje vrijeme tokom kojeg im je naše tijelo izloženo. Klorogenska kiselina pokazuje antioksidativno djelovanje u laboratorijskim studijama. 

Čini se da kofeinska kiselina služi kao antioksidans i djeluje u nekoliko faza razvoja raka, pomaže regulisanje rasta ćelija, smanjuje upale i povećava samouništenje ćelija raka. Smatra se da kafa zbog izuzetnog profila antioksidansa ima povoljan uticaj na prevenciju nekih malignih bolesti, poput karcinoma debelog crijeva, jetre, dojke, prostate, mozga, ali i usne duplje i ždrijela. 

U ćelijskim i životinjskim studijama, kahveol i cafestol stimulišu enzime koji čine kancerogene materije bezopasnima i blokiraju proteine koji aktiviraju kancerogene materije. Kafa je i izvor lignana, jedinjenja koja mogu usporiti rast ćelija raka i podstaći samouništenje abnormalnih ćelija. Ali, s kafom treba biti umjeren jer više od tri šoljice dnevno može izazvati nesanicu, probavne smetnje, drhtavicu i uznemirenost. 

Važni sastojci 

Dobar je izvor vitamina B te antioksidansa. Nefiltrirana kafa sadrži: klorogensku kiselinu, antioksidans koji je glavni fenol u kafi (bezkofeinska kafa sadrži manji udio te kiseline); kininske kiseline, fitohemikalije koje doprinose kiselom ukusu; cafestol i kahveol, spojeve koji nastaju iz zrna tokom kuvanja; kofein, stimulans koji djeluje na centralni nervni sistem; N-methilpiridinium (NMB), koji nastaje pečenjem zrna i povećava antioksidativna svojstva. 

Upotreba 

Kafa može biti samostalan napitak kad nam je potrebno podizanje energije, no odlična je i kao osnova za pripremu hladnih napitaka ili fila za kolače. Neka istraživanja među ljudima koji piju do pet šoljica kafe dnevno pokazala su da može uticati na povišenje nivoa dobrog ili LDL holesterola. 

LAN 

Šta kažu istraživanja? 

Većina istraživanja usmjerena je na efekte lana na rak dojke, a postoje i ona koja uključuju njegov uticaj na rak prostate i debelog crijeva. U centru istraživanja su liganadi i alfa-linolenska kiselina, koja se pretvara u vrstu omega-3 masti, nazvanu EPA (eicosapentaenoic acid). Upravo je EPA izvor zaštitnih, protivupalnih jedinjenja. Lignani su, inače, fitoestrogeni, slabi oblik estrogena. Bilo je sumnji da bi oni mogli ometati neke vrste lijekova protiv raka, no studije na životinjama to su opovrgle. 

Kod životinja laneno ulje smanjuje rizik od raka i usporava rast tumora te ublažava njegovu sposobnost da se proširi. U drugim studijama pokazalo se da lan utiče na smanjenje markera upale te na veličinu tumora debelog crijeva i da sprječava širenje raka prostate. U istraživanju na ženama u postmenopauzi, s tek dijagnostikovanim rakom dojke, redovan unos lana usporio je rast ćelija raka. U nekoliko studija među zdravim ženama pokazalo se da je kod žena koje lan unose svaki dan smanjen nivo estrogena ili je on promijenjen u relativno neaktivan oblik. 

Važni sastojci 

Lan je izvrstan izvor magnezijuma, mangana i tiamina te vlakana; dobar je izvor selena te proteina i bakra. Lan je bogat izvor liganada, biljnih estrogena i dijetalnih vlakana. Sadrži: alfa-linolensku kiselinu (ALA) – oko pola masnoća u lanenom ulju je ovaj oblik biljnih omega-3 masti; gama-tokoferol – oblik vitamina E. 

Upotreba 

Dodajte kašiku mljevenog na žitarice, u jogurt ili u smuti. Pospite ga po salatama ili kuvanom povrću. Laneno ulje može smanjiti apsorpciju lijekova, pa sat prije ili dva sata nakon obroka ne uzimajte lijekove. 

GREJPFRUT 

Šta kažu istraživanja? 

Grejpfrut je bogat izvor vitamina C, a crvene i crne sorte sadrže karotenoide (uključujući likopen i beta-karoten) i dijetalna vlakna. U laboratorijskim istraživanjima grejp u prahu podstiče samouništenje ćelija raka debelog crijeva, usta, kože, pluća, dojke i želuca. Laboratorijska istraživanja sugerišu da jedinjenja koje sadrži smanjuju upalu i povećavaju udio enzima koji mogu spriječiti djelovanje kancerogenih ćelija. 

Naringenin sprječava enzime koji aktiviraju kancerogene materije i enzime koji stimulišu proizvodnju estrogena. Vitamin C štiti DNK od oštećenja i sprječava nastajanje kancerogenih materija. Pomaže i u tome da ostali jedinjenja održavaju antioksidativnu moć. Karotenoidi su antioksidansi. Oni smanjuju upalu, jačaju imunološki sistem i usporavaju rast ćelija raka. 

Istraživanja uopšteno pokazuju da ljudi koji jedu više voća, posebno agruma, imaju manji rizik od nekoliko vrsta raka u odnosu na druge. Nakon što je utvrđeno da jedinjenja iz grejpfruta utiču na metabolizam estrogena, istraživači sad ispituju uticaj na rak dojke. 

Važni sastojci 

Kad prepolovite srednji grejpfrut, polovina daje oko pola dnevnih potreba većine odraslih osoba za vitaminom C. Grejpfrut može ometati djelovanje nekih lijekova, kako bezreceptnih tako i onih koji idu na recept, pa je korisno posavjetovati se sa stručnjakom. Grejpfrut sadrži: limonin i druge limonoide; beta-karoten i likopen, koji sadrže ružičaste i crne sorte. 

Upotreba 

Isperite ih pod hladnom vodom prije sječenja da smanjite rizik od zaraze bakterijama i prljavštinom s kore. Pojedite kao pomorandžu, jer ćete tako unijeti više vlakana. Pomiješajte ga sa zelenom salatom ili avokadom. 

TREŠNJE / VIŠNJE 

Šta kažu istraživanja? 

Laboratorijska istraživanja o grupi jedinjenja koja sadrže trešnje, pod nazivom antocijanini, su opsežna. Pokazalo se da u laboratorijskim uslovima antocijanini sprječavaju rast ćelija raka i stimulišu njihovo samouništenje, bez uticaja na zdrave ćelije. Ovi spojevi pokazuju i protivupalna i jako antioksidativno djelovanje. Visok udio vlakana takođe smanjuje izloženost stanica crijeva kancerogenim materijama. 

Postoji malo studija koje sugerišu da alkohol perillil djeluje kao antioksidans i podstiče samouništenje abnormalnih ćelija te da može smanjiti rast raka kod životinja. Većina studija na ljudima pokazuje da ljudi koji češće jedu to voće imaju manji rizik od mnogih vrsta raka, no potrebno je više istraživanja. U kliničkim ispitivanjima dokazano je da dva do tri obroka ili čaše soka trešanja ili višanja dnevno poboljšavaju antioksidativno djelovanje i smanjuju znakove upale. 

Važni sastojci 

I slatko i kolač od višanja dobar su izvor vlakana i vitamina C, a sadrže i kalijum. Kolač od višanja ili sok takođe su odličan izvor vitamina A. Trešnje sadrže različite fitohemikalije koje doprinose boji i imaju antioksidativno djelovanje. Tamnocrvena boja ploda dolazi od visokog procenta antocijana, koji djeluje kao antioksidans. Sadrže: hidroksicinaminsku kiselinu; alkohol perillil; fitohemikalije iz porodice monoterpena, koje trešnjama daju antioksidativnu moć. 

Upotreba 

Kad ih pripremate za slatko ili kolače, obavezno izvadite koštice. Možete poširati trešnje (što je dobro za sosove) tako da ih ubacite u vrelu vodu do 3 minuta, dok ne omekšaju. Koristite odnos 2: 1 – ako imate 2 šoljice trešanja, koristite 1 šoljicu vode. Suve trešnje su ukusne u salatama i hladnim ili toplim ovsenim pahuljicama. Možete ih dodati u mafine i kolače. Ako imate kesu trešanja u zamrzivaču, možete dodati nekoliko komada u zobenu kažu dok se kuva ili pomiješati sa jogurtom i granolom za brzi doručak. 

MAHUNARKE 

Šta kažu istraživanja? 

Porcija mahunarki će obezbjediti najmanje 20 odsto preporučene dnevne količine folne kiseline i vlakana. Dijetalna vlakna višestruko su korisna za smanjenje rizika od raka. A folna kiselina je bitna za zdravlje DNK i usporavanje rasta ćelija raka. Suvi pasulj, grašak i druge mahunarke takođe sadrže razne fitohemikalije za koje je utvrđeno da posjeduju antikancerogene efekte. 

Laboratorijska istraživanja pokazala su da flavonoidi u mahunarkama usporavaju razvoj raka u nekoliko faza razvoja. Brojne fitohemikalije u mahunarkama mogu smanjiti faktore rasta i hronične upale, što je glavni faktor za mnoge vrste raka te ubrzati samouništenje ćelija raka. Studije sprovedene među ljudima upućuju na mogućnost da veća potrošnja mahunarki vodi do manjeg rizika od mnogih vrsta raka. 

Važni sastojci 

Suvi pasulj i grašak su bogati vlaknima (20% dnevne vrijednosti) i dobar izvor proteina (10% dnevne vrijednosti). Oni su takođe izvrstan izvor folne kiseline i vitamina B. Mahunarke sadrže i druge materije koje mogu biti korisne u zašiti od raka: lignane i saponine; antioksidanse iz raznih fitohemikalija, uključujući tritepenoide, flavonoide, inozitol, inhibitor proteaze i sterole. 

Upotreba 

Prije pripreme uklonite sve nečistoće i prljavštinu. Suvi pasulj i leblebije prije upotrebe treba namakati u loncu hladne vode tokom noći ili u vrućoj vodi jedan do četiri sata. Obavezno prolijte tu vodu i kuvajte u svježoj, da se izbjegne nadimanje. Kuvajte mahunarke u ekspres loncu, biće gotove za 15-ak minuta nakon što počne da pišti. Koristite ih u salatama, supama, u kombinaciji sa žitaricama. Sočivo i grašak su “brza hrana” u porodici mahunarki jer im je potrebno samo oko 30-40 minuta kuvanja bez prethodnog natapanja. 

ORASI 

Šta kažu istraživanja? 

Sadrže omega-3 masne kiseline, korisne za zdravlje srca i krvnih sudova. Postoji nekoliko desetina studija koje su ispitivale rak i uticaj oraha te spojeva koje sadrže. Nekoliko istraživanja na životinjama pokazuju da orasi u ishrani usporavaju ili sprječavaju rast raka dojke i prostate. Orasi sadrže i elagičnu kiselinu, koju možemo naći u malinama, jagodama i pekan orasima. Bakterije u digestivnom traktu tu kiselinu pretvaraju u urolitine, koji imaju antioksidativno i protivupalno djelovanje. Studije sprovedene na ljudima pokazuju da jedenje oraha može podići nivo antioksidansa u tijelu. 

Važni sastojci 

Velike količine polifenola, fitohemikalija koje imaju antioksidativna svojstva, kao i široki raspon drugih potencijalno zaštitnih jedinjenja: elagitanin; gama-tokoferol, jedan od nekoliko tipova vitamina E; alfa-linolensku kiselinu ili omega-3 masne kiseline; polifenole, uključujući flavonoide i fenolne kiselinu; fitosterole, biljna jedinjenja koja pomažu u smanjivanju holesterola u krvi – ispituje se pretpostavka da ima antiupalni funkciju u organizmu; melatonin; bakar, mangan i magnezijum. 

Upotreba 

Dodajte ih jutarnjoj dozi žitarica ili ovsenih pahuljica. Možete ih dodati u salatu ili salatu od jaja, a dobro se slažu sa tjesteninom i integralnim pirinčem. Orasi i suvo voće u kombinaciji, odličan su međuobrok. 

BUNDEVA 

Šta kažu istraživanja? 

Zimska bundeva nije često na jelovnicima, a nekad je bila jedan od omiljenih sastojaka variva i kolača. Brojna istraživanja prije svega upućuju na zdravi udio dijetalnih vlakana, koja pomažu da smanjimo udio masti u telu, a time i rizik od raka. Naime, višak tjelesne masti povezuje se sa većim rizikom od sedam različitih vrsta raka. 

Važni sastojci 

Odličan je izvor vitamina A, C i dijetalnih vlakana i kalijuma. Bundeve su bogate karotenoidima, uključujući: beta-karoten i alfa-karoten, koji mogu djelovati kao antioksidansi, a i naše tijelo ih može pretvoriti u vitamin A, koji je važan za zdravlje imunog sistema i održavanje ćelija zdravim; lutein i zeaksantin – žuto pigmentovani karotenoidi pomoći će u zaštiti zdravlja očiju, ali generalno djeluju kao oksidansi. 

Upotreba 

Najjednostavnije – prepolovite, očistite od sjemenki i stavite da se peče. Izrezana na kockice dobra je u varivima od povrća, kao i u svim varijantama u kojima obrok treba zapeći u rerni. Možete je, na primjer, ispeći s drugim povrćem i politi s malo maslinovog ulja, što će biti odličan prilog uz meso. Dodajte je u supu, u kockicama, ili kao kašu, da biste dobili gustu supu. Za promjenu, narendajte je krupno da dobijete “špagete” i prelijte sosom za tjesteninu. 

ČAJ 

Šta kažu istraživanja? 

Čaj se dijeli u četiri osnovne kategorije: crni, zeleni, oolong i bijeli. Veliki dio istraživanja bio je usmjeren na zeleni čaj zbog visokog nivoa dobro istraženog jedinjenja epigalokatehin galata (EGCG). No, većina studija fokusirana je na katehine, koji su najaktivniji jedinjenja čaja. Laboratorijski testovi pokazuju da je EGCG jači antioksidans od vitamina C ili E. I ostali polifenoli pokazuju antioksidativna svojstva. Studije na životinjama pokazuju da polifenoli direktno inhibiraju razvoj različitih vrsta raka. 

Čini se da djeluju tokom cijelog procesa bolesti: potiču enzime koji uništavaju kancerogene materije, smanjuju rast tumora i podstiču samouništenje ćelija raka i obuzdavaju njihovo širenje. Tek rijetke studije na ljudima pokazale su da pijenje čaja može privremeno podići antioksidativni kapacitet u organizmu, ali poznato je da to može biti zaštita od raka, posebno raka prostate i debelog crijeva. 

Važni sastojci 

Udio korisnih jedinjenja i hranljivih materija zavisi od vrste čaja i kako ga pripremate. Čaj sadrži: kofein, stimulans koji djeluje na centralni nervni sistem, zatim srodna jedinjenja – teofilin i teobromin, katehine – polifenolna jedinjenja koja mogu imati koristi za zdravlje. Među njima su: epigalokatehin galat (EGCG) (dominantno u zelenom čaju), epikatehin-3-galat (EKG), thearubigins i theaflavins, polifenoli kojih ima više u crnom i oolong čaju, kvercetin, kempferol i miricetin, l-theanin – aminokiselinu koja se nalazi samo u zelenom čaju, mangan i fluorid. 

SOJA 

Šta kažu istraživanja? 

Namirnice od soje sadrže izoflavone, fitoestrogene koji oponašaju djelovanje estrogena. Zato je postojala bojazan od povećanog rizika za rak dojke, ali istraživanja pokazuju da nema takav efekat. Upravo suprotno: vlakna koja soja sadrži povezuju se s nižim rizikom za nekoliko vrsta raka, među ostalim i debelog crijeva. U ćelijskim i životinjskim studijama genistein, daidzein i drugi soje jedinjenja usporavaju rast ćelija raka i sprječavaju nastanak tumora. 

Pokazalo se i da može uticati na rizik od raka u nekim populacijama više od drugih, zbog razlika u genetici i crevnim bakterijama koje metabolišu jedinjenja soje u njihov aktivan oblik. U najvećem istraživanju do danas, grupna analiza studija koje su uključivale gotovo 10.000 pacijentkinja povezana je sa smanjenjem rizika od recidiva raka za 25 odsto. Takođe, kod muškaraca koji su preživjeli rak prostate ispitivanja su dala naslutiti da soja može sniziti nivo PSA. 

Važni sastojci 

Dobar je izvor proteina, vlakana, kalijuma, magnezijuma, bakra i mangana. Namirnice od soje sadrže značajan udio gvožđa, no nije jasno koliko ga naše tijelo može apsorbovati. Sojino mlijeko i tofu dobar su izvor kalcijuma i polinezasićenih masnih kiselina, zatim omega-6 (linolna kiselina) i omega-3 (alfa-linolenske) kiseline. 

Soja sadrži: izoflavone – grupu fitoestrogena saponine, za koje studije sugerišu da mogu sniziti holesterol u krvi, štite od raka i utiču na nivo glukoze u krvi; fenolne kiselinu – smatra se da ima potencijala da zaustavi širenje ćelija raka; fitinske kiseline – obično se nalaze u žitaricama i mahunarkama i mogu djelovati kao antioksidansi; sfingolipide – čini se da igraju ulogu u regulaciji rasta ćelija, te samouništenju abnormalnih ćelija i napredovanju tumora. 

BIJELI LUK 

Pripada porodici povrća pod nazivom “Allium”, koja uključuje i luk, praziluk i vlašac. Postoje dokazi koji otkrivaju da bijeli luk posebno smanjuje šanse za razvoj raka debelog crijeva. Komponente bijelog luka su pokazale su sposobnost da se uspori ili zaustavi rast tumora prostate, bešike, debelog crijeva i želuca. 

PARADAJZ 

Crvena boja dolazi uglavnom iz fitohemikalije koja se zove likopen, koja ima tendenciju da se koncentriše u tkivima prostate, pa je paradajz izazvala najviše pažnje u istraživanjima vezanim uz rak prostate. Likopen je snažan antioksidant koji je pokazao pozitivan efekat u brojnim istraživanjima, a uz rak prostate, učinak je zabilježen i kod raka dojke i pluća.

Izvor:B92.net