Svevišnji odredi čovjeku da se rodi i živi srećno il' nesrećno, kao zemljoradnik, političar, avanturista, turista, gospodin, putnik.Životni putevi su i mene vodili da upoznam različite kulture, i da se vratim svome selu i gradu.
Da li je ovo moj grad?
Sablasan,tužan,prljav,ubijen u dušu,kojoj je samo ime ostalo,a para lagano na ispucala usta izlazi.Obolio moj grad,bolest da nagriza već 4 godina,ima lijeka,ali lijek drugi koriste za svoj lični i životni oporavak drugih gradova.Pljevlja,naš voljeni grade...i danas te prekopavaju,oru tvoju dušu,a ništa ne siju.U tebi je, grade moj,Bog bogatstvo posijao,ali ti ga drugi otimaju i kose i odnose,izdali te i uvijek i danas izdaju svi koji te vode za interese lične i drugih što ne žive ovdje.Joj grade moj,proglasili ti državu ekološku,a ti do zavrat prljav,neokupan ni vode nemaš uvijek...
I Voloder su htjeli da smećem popatose, da psi lutalice ekološko kolo vode...
Grade moj , nema tužbalice da bi te mogla oplakati , nema te vode koja bi te mogla okupati,nema doktora koji bi te mogao izliječiti...Grade moj,gledaš nemoćno,ruke mrtve,noge klonule,duša ti udarila u nos,zadihan boluješ od astme, ko da ti dođe u goste neopkupanom...
Nekada čista sela,sada te grle prljavom dušom i tugom;lijepo Zbljevo i ostala sela preselila se na groblja.Grede moj,duša ti je iskopana ,potkopana,ukopana, raskopana, potonula i tone još dublje...tone za nečiji interes ,za nečiji damper-dva uglja ;toneš, ne daš se,boriš se.Tone i benzinska pumpa,kuće,djeca u školi,strepe,strepi i Stražica,Spomenik,borci pali,ne dali te dušmanima.Kakvi su to umovi,kopaju te ,grade ,došli do centra,da li će nam glavna , prljava ulica potonuti...Grade moj , teško ti je ,teret bolesti je na tebi veliki ,a i ogromni teret laporca koji te godinama žestoko pritiska,da li ćeš nam izdržati , potonuti nećeš valjda,neko će valjda jednom reći "dosta je ovog najvećeg zločina Balkana i Evrope" .
Joše neće grade moj svi da te vode, i koji treba da umiju i uljepšaju tvoje umorno lice ,stide se tebe, ali se mnogi ne stide tvojih para i tvog bogastva.Uzimaju te uzimaju,decenijama i danas kao za stolom pokera i velikog blefa.Grade moj ,u velikom si i u dubokom mraku,još si na zublji luča,na lampi,fenjeru,još si na gasu koji smrdi.Elektrana tu,ti struje nemaš.Dvorana-ti bez struje,prazna,sablasna,Grade moj,nema naše ikone-sporta,nema rukometa.Gledali smo Smaja,Tošu,Stanka ,Miloja,Bucka i njihove naslednike ,ali nažalost,grade ,za nečiji debeli interes, rukomet je potonuo i tone,a nama ostaju samo sjećanja.Dvorana sada neka bude samo spomenik od čije će se zidove umjesto rukometne,košarkaške ,odbojkaške lopte odbijati talasi zaborava i velike bruke...Bez semafora,pozorišta,bioskopa,pješačkog prelaza,grade mj,izvini,još si kasaba.
Zašto?
(Čedomir Čedo Đačić)
