Su­de­ći po broj­nim eks­p­lo­zi­ja­ma ko­je sva­ko­dnev­no od­je­ku­ju duž oba­le od Ča­nja do Utje­he kri­vo­lov­ci­ma na ovoj lo­ka­ci­ji po­sao cvje­ta i ne od­u­sta­ju tek ta­ko od br­ze i la­ke za­ra­de. Opo­me­na im ni­je­su ni tra­ge­di­je ko­ji­ma se naj­če­šće okon­ča­ju ulo­vi, a ne pre­za­ju ni od to­ga da li će ih nad­le­žni za­te­ći u opa­snom po­slu. Ne oba­zi­ru­ći se na to što ak­ti­vi­ra­njem eks­p­lo­zi­va do­vo­de u opa­snost svoj i tu­đe ži­vo­te, kri­vo­lov­ci na ovom po­te­zu u po­sled­nje vri­je­me di­na­mi­tom ne lo­ve sa­mo uz oba­lu, već i na otvo­re­nom mo­ru. U tim po­ho­di­ma, osim ri­be ubi­ja­ju i ri­blju mlađ, a u preč­ni­ku od ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra uni­šta­va­ju i osta­li ži­vi svi­jet u mo­ru i isto­vre­me­no na­ru­ša­va­ju bi­o­di­ver­zi­tet.

Zim­ski da­ni, po­go­to­vu oni pu­ni obla­ka, ide­al­no su vri­je­me za „di­na­mi­ta­še“. Obi­la­ze uva­le i škra­pe, sla­bo pri­stu­pač­ne, ta­la­sa­ju vo­du, ubi­ja­ju­ći ri­bu ko­ja naj­če­šće za­vr­ša­va na tr­pe­za­ma po­zna­tih re­sto­ra­na cr­no­gor­skog pri­mor­ja.

Eks­plo­ziv­ne na­pra­ve se la­ko na­ba­vlja­ju, ni­je­su sku­pe, a za­ra­da od ubi­je­ne ri­be je pri­lič­na. Za­to je sve vi­še mla­dih bez po­sla ko­ji se ba­ve ne­do­zvo­lje­nim bi­zni­som.

Naš sa­go­vor­nik ko­ji je i sam ra­ni­je na ovaj na­čin za­ra­đi­vao za ži­vot, a ko­ji je že­lio da osta­ne ano­ni­man, na­gla­ša­va da se ulov ri­be di­na­mi­tom to­li­ko odo­ma­ćio na ovom pod­ruč­ju da se mal­te­ne mo­že svr­sta­ti u jed­nu od ri­bar­skih di­sci­pli­na, pa se ri­ba­ri di­je­le na one ko­ji lo­ve udi­com, mre­žom i di­na­mi­tom.

– S pra­vom se mo­že re­ći da je ulov ri­be di­na­mi­tom tra­di­ci­ja ko­ja se pre­no­si­la s ko­lje­na na ko­lje­no, a uglav­nom se na ovaj na­čin lo­vi na lo­ka­ci­ja­ma Uj­tin po­tok, Ade­mov Ka­men i Du­šnik. Ri­ba se ubi­ja sa oba­le, u za­vi­sno­sti o ko­joj vr­sti se ra­di. Re­ci­mo, ako ne­ko ho­će da ulo­vi zu­ba­tac, mo­ra pr­vo da ubi­je ri­blju mlađ ko­ja je ma­mac. S ob­zi­rom na to da ga je te­ško ubi­ti, di­na­mit se mo­ra ba­ci­ti na ne­kih če­ti­ri me­tra od nje­ga – ob­ja­šnja­va sa­go­vor­nik.

Ka­že da se sal­pa la­ko ubi­ja, a najviše je ska­ka­vi­ce, dok se go­fo­vi uglav­nom lo­ve u „ša­rak mur­vi i tre­ša­nja”.

– U lov se kre­će u svi­ta­nje, a lov­ci se ras­po­re­de po bro­du, uzmu dva špi­gla (ogle­da­la) i če­ka­ju iz­vid­ni­cu, od­no­sno dva naj­vi­ša go­fa ko­ja uvi­jek idu is­pred ja­ta od njih pe­de­se­tak, ko­je do­la­zi de­se­tak mi­nu­ta ka­sni­je. Kad ri­bar špi­glom obavijesti onog na dru­goj strani ubi­ju se dva go­fa i če­ka osta­tak – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik i do­da­je da su na me­ti do­ma­ćih di­na­mi­ta­ša uglav­nom ska­ka­vi­ca mje­štan­ka i cr­nja­ka. Ova ri­ba se kre­će u ja­tu i ulo­vi se u pro­sje­ku od 1.000 do 2.000 ki­lo­gra­ma.

– Gof je ne­ka­da bi­la glav­na hra­na mno­gim po­ro­di­ca­ma, ali su se lo­vi­le i dru­ge vr­ste ri­be. Ta­ko­đe, znam i mno­ge ko­ji su od kri­vo­lo­va ži­vje­li i ra­ni­je, a to ra­de i da­nas. Ri­ba ubi­je­na di­na­mi­tom naj­bo­lje se pro­da­je ri­bljim re­sto­ra­ni­ma u Pe­trov­cu – pri­ča on.

Ka­ko bi ulo­vi­li što ve­će ko­li­či­ne ri­be, kri­vo­lov­ci pri­bje­ga­va­ju ra­znim me­to­da­ma, a me­đu naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji­ma je lov po­mo­ću ko­sti­ju i iz­nu­tri­ca ko­je se uba­cu­ju i mo­re. Ja­ta ri­ba pre­ko no­ći pri­vu­če mi­ris, a po­tom na sce­nu stu­pa­ju is­ku­sni di­na­mi­ta­ši i ri­be ne fa­li.

S dru­ge stra­ne, oni ko­ji ima­ju bar­ke lo­ve na pu­či­ni i u toj si­tu­a­ci­ji je po­treb­na ma­la ko­li­či­na di­na­mi­ta. Uglav­nom se lo­vi iza ga­to­va u Lu­ci Bar jer se sa tog mje­sta ne ču­je eks­plo­zi­ja.

„Mar­me­la­dom” na ja­ta

Naš sa­go­vor­nik po­ja­šnja­va da se u se naj­če­šće ko­ri­sti „mar­me­la­da”, od­no­sno pri­vred­ni eks­plo­ziv ko­jim se la­ko ru­ku­je i do ko­jeg se mo­že do­ći na gra­di­li­štu i ka­me­no­lo­mu.

– „Mar­me­la­da” je ot­por­na na vo­du, a opre­mlje­na je šta­pi­nom i mi­ćom ko­ja ak­ti­vi­ra ka­pi­slu. Ka­ko bi do­bio na ja­či­ni, ova­kvim eks­p­lo­zi­vom se naj­če­šće na­pu­ni bo­ca od ko­ka-ko­le ili kon­zer­va. Ka­da se ba­ci u mo­re, od de­to­na­ci­je stra­da sve u preč­ni­ku od 15 do 20 kva­dra­ta. Od „mar­me­la­de” stra­da­ju i kri­vo­lov­ci, ka­da onaj ko­ji je pri­pre­ma na­či­ni kra­tak šta­pin, pa mu eks­plo­di­ra u ru­ci – pri­ča naš sa­go­vor­nik. 

Ze­če­va plo­ča

Kri­vo­lo­va­ca ima i u Ča­nju, na lo­ka­ci­ji Ze­če­va plo­ča, po­tom na rtu Ra­tac i Cr­nom Rtu, a Ba­ra­ni su ra­ni­je išli u ri­bo­lov na lo­ka­ci­ji Sko­či­đe­voj­ka kod Pe­trov­ca.

– Na Ze­če­voj plo­či se če­ka­ju go­fo­vi i ska­ka­vi­ca cr­nja­ka, a di­na­mit se ba­ca sa obli­žnjeg ka­me­nja. Na tom po­te­zu lo­ve sa­mo mje­šta­ni Ča­nja i to je od dav­ni­na ne­pi­sa­no pra­vi­lo. Maj­sto­ri su za go­fa, a sam sam jed­nom dav­no sa pri­ja­te­ljem iz Ča­nja ubio dva go­fa te­ška po 42 ki­la – ka­že naš sa­go­vor­nik. 

Ri­ba „ka­žnja­va” kri­vo­lov­ce

Osim di­na­mi­ta­ša, u kri­vo­lo­vu naj­če­šće stra­da­ju i oni ko­ji se slu­čaj­no za­tek­nu na mje­stu eks­plo­zi­je.

– Do­sta je lju­di gi­nu­lo u kri­vo­lo­vu ili su osta­ja­li in­va­li­di. Osta­la mi je u sje­ća­nju pri­ča o va­đe­nju eks­plo­zi­va iz sta­rih nje­mač­kih gra­na­ta iz Dru­gog svjet­skog ra­ta, ko­ji je ja­ko skup i te­ško ga je i ri­zič­no iz­va­di­ti iz gra­na­te. Mje­šta­nin ko­ji je to po­ku­ša­vao u dvo­ri­štu ku­će raz­ne­sen je u eks­po­lo­zi­ji, a sa­mo ču­do je po­vre­da spa­si­lo nje­go­vog si­na ko­ji se u tom tre­nut­ku na­la­zio na kra­ju dvo­ri­šta – pri­sje­ća se on.

Na­gla­ša­va­ju­ći ka­ko ri­ba za­pra­vo „ka­žnja­va” kri­vo­lov­ce sje­ća se i si­tu­a­ci­je u ko­joj je stra­dao je­dan su­gra­đa­nin.

– Go­fa ko­jeg je ulo­vio eks­po­lo­zi­vom uhva­tio je za škr­gu i po­nio. Me­đu­tim, ka­da su do­šli do jed­ne li­ti­ce, gof se iz­ne­na­da tr­znuo i kri­vo­lo­vac je za­jed­no sa njim pao sa li­ti­ce i mje­stu ostao mr­tav – pri­ča naš sa­go­vor­nik.

(Izvor:Dan)