Reforme i spašavanje ugroženih banaka širom svijeta zasnovani su na dva principa. Prvi je da su ušteđevine običnih ljudi zaštićene, a drugi je da finansijske institucije koje kupuju akcije i time daju kredite bankama treba da podnesu gubitke ako banke moraju da uzmu pomoć od svojih vlada. 

Logika iza ovakvih pravila jednostavna je: finansijske institucije treba da budu dovoljno sofisticirane i informisane da same procijene rizik od pozajmljivanja novca nekoj banci i zato zaslužuju da budu kažnjene ako naprave pogrešnu procjenu. 

Većina običnih ljudi ne može nikako da zna da li naše banke ulaze u rizične poslove, navodi se u komentaru. 

Nada leži u tome da će veliki investitori, koji kupuju akcije banaka, izvršiti pritisak na banke i primorati ih da posluju mudro i čisto, a da, za to vrijeme, obične štediše mogu da budu spokojne i da ne moraju da trče pred šaltere i u slučaju krize povlače svaki cent sa svojih računa. 

Zbog toga su najavljeni uslovi ostalih članica evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) šokantni, jer su prekršena oba ova principa. 

Od običnih građana biće naplaćeno 6,75 odsto od njihovih ušteđevina do 100.000 eura, a vlasnici akcija neće biti ni dirnuti. 

BBC u komentaru dodaje da je ovakvo rješenje isposlovala Njemačka, koja ne želi da njeni poreski obveznici steknu utisak da Vlada u Berlinu spašava novac bogatih Rusa koji izbjegavaju plaćanje poreza u svojoj zemlji i gomilaju bogatstvo na Kipru. 

Ovakav dogovor o Kipru rezultovao je ozbiljnom kolaterlanom štetom koju je pretrpio kredibilitet tvoraca politike eurozone i MMF-a, zaključuje se u komentaru. 

Evropske berze danas su u padu zbog straha od usvajanja plana za Kipar, a prethodno su oslabile i berze u Aziji. Indeks londonske berze umanjen je za jedan procenat, a berze u Španiji i Italiji oslabile su za po dva procenta.

(izvor:AVAZ)