U eksperimentima na glodarima utvrđeno je da ove ćelije stvaraju neurone čija je specifična uloga kontrola apetita. Naučnici sa Univerziteta Istočna Anglija saopštili su da ovo znači da apetit nije fiksno određen pri rođenju.

Rezultati istraživanja objavljeni su u "Žurnalu neuronauka". Do sada je vladalo mišljenje da se nervne ćelije koje su povezane sa regulacijom apetita generišu u potpunosti tokom razvoja embriona i da se ne mogu naknadno mijenjati.

Novim istraživanjem utvrđeno je da ćelije taniciti iz mozga mladih i odraslih glodara, koje se ponašaju poput matičnih ćelija, mogu da modifikuju apetit.

"Sledeći korak biće definisanje grupe gena i ćelijskih procesa koji regulišu ponašanje i aktivnost tanicita", izjavio je doktor Mohamad Hadžihoseini, vođa istraživanja.

Naučnici su detaljno ispitali dio moždanog hipotalamusa, za koji se zna da reguliše spavanje, potrošnju energije, apetit, žeđ i mnoge druge ključne biološke funkcije.

Doktor Hadžihoseini izjavio je da bi ovo otkriće moglo da dovede do stalnog rješenja problema gojaznosti, ali da će za razvoj lijekova za ljude biti potrebno pet do 10 godina.

Iako ne postoji jedno sveobuhvatno rješenje za kontrolu apetita, Hadžihoseini kaže da će svako održivo rješenje za gojaznost morati da se fokusira na dio mozga koji donosi odluke o apetitu.

Dok čekamo "lijek" protiv gojaznosti, treba da vodimo računa o ishrani, ali to ne znači da se izgladnjujemo i primjenjujemo nezdrave dijete. Postoje trikovi koji će vam pomoći da smršate, ali znajte da se bez fizičke aktivnosti kilogrami mnogo sporije tope.

(Izvor:mondo.rs)