MMF: Crna Gora da uvede ekološki porez i smanji izdvajanja za plate i penzije
Ilustracija

Zbog velikog nivoa javnog duga treba nastaviti sa fiskalnom disciplinom

MMF: Crna Gora da uvede ekološki porez i smanji izdvajanja za plate i penzije

Međunarodni monetarni fond (MMF) zadovoljan je kako je Vlada Crne Gore radila u prethodnoj godini na unapređenju javnih finansija, ali zbog velikog nivoa javnog duga treba nastaviti sa fiskalnom disciplinom. Iz ove organizacije predlažu smanjenje fiskalnog opterećenja na zarade, uvođenje ekološkog poreza, odnosno, akciza na ugalj i poreza na emisiju ugljen-monoksida, ali i smanjenje budžetskih izdvajanja za plate i penzije.

Ove mjere predstavio je Šef Misije MMF-a za Crnu goru Matrin Petri na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom finansija Darkom Radunovićem i guvernerom Centralne banke (CBCG) Radojem Žugićem.

2018030722910048631421232Web

foto:AA

Šef Misije MMF-u u Crnoj Gori, Martin Petri, kazao je da postoji potreba za kontinuiranom fiskalnom disciplinom kako bi se riješilo pitanje duga, koji je trenutno visok.

“Poreski i sistem obaveznih doprinosa može dati doprinos kako bi se smanjila neformalna ekonomija. Vjerujemo da je jedan od razloga visokog nivoa neformalne ekonomije visoko fiskalno opterećenje zarada, koje predstavlja razliku između onoga što poslodavac plaća i zaposleni prima”, rekao je Petri na konferenciji za novinare povodom redovne godišnje misije MMF-a.

Smatra da bi uvođenje neoporezivog nivoa za porez na dohodak građana mogao biti od pomoći, kao i da se finansiranje rashoda za zdravstveni sistem prebaci na finansiranje iz opštih poreza.

“Ti porezi bi morali biti zamijenjeni, ali vjerujemo da postoje porezi koji su kompatibilniji sa rastom, kao što su ekološki i oporezivanje potrošnje”, kazao je Petri.

2018030722910048631421233Web

Matrin Petri, foto:AA

Dodao je da to mogu biti akcizni porezi na ugalj i moguće uvođenje poreza na emisije ugljen-monoksida, čime bi se oporezovala djelatnost koja rezultira zagađenjem.

Petri je čestitao nadležnim organima što su promijenili pravac makroekonomskog izgleda, koji je sada pozitivan, ali i naveo da je nivo duga i dalje visok.

“Vlada će morati da nastavi napore da održi fiskalnu i makroekonomsku stabilnost. Očekujemo rast od oko tri odsto, što je pozitivan rezultat s obzirom na fiskalno prilagođavanje koje se realizuje”, saopštio je Petri.

Rekao je da su fond zarada javnog sektora i rashodi za penzije visoki. On je dodao da, kada su u pitanju penzije, ne smatra da je penzioni sistem inherentno izdašan.

“Problem je što se mnogo ljudi prerano penzionisalo. Vlada radi na reformi penzionog sistema sa Svjetskom bankom (SB)”, naveo je Petri.

Kazao je da nije razgovarano o aranžmanu Crne Gore i MMF-a, niti da ima potrebe za tim.

Ministar finansija, Darko Radunović, kazao je da se odavno slažu da je opterećenje na rad visoko i da nije konkurentno.

“Opterećujemo rad više nego bilo koja država u regionu. Na bruto plate je to opterećenje 66,7 odsto, a na neto zarade nešto više od 40 odsto. Tu je potrebno uraditi značajne promjene i ozbiljnu analizu”, smatra Radunović.

2018030722910048631421234Web

Darko Radunović, foto:AA

Komentarišući preporuku MMF-a da oblast zdravstvene zaštite pređe na teret budžeta, rekao da je to radikalna promjena, jer budžet Ministarstva zdravlja i Fonda penzionog i invalidskog osiguranja (PIO) ima dosta problema.

“Penzioni fond ima nedostatak od preko 30 odsto i svako smanjenje tih opterećenja na platu znači da će taj deficit da bude viši. Nije realno očekivati da to možemo spremiti prije 1. januara naredne godine, ali ne bi smjelo ni kasnije”, ocijenio je Radunović.

Smatra da se moraju stvoriti uslovi da ino-finansijsko tržište bude dostupnije i da se stvori dobra finansijska stabilnost.

“Pored toga, bavićemo se smanjenjem izvršioca u javnoj upravi i finansiranjem lokalnih samouprava jer je potrebno postići veći stepen kontrole nad njihovim finansijama”, dodao je Radunović.

2018030722910048631421237Web

Radoje Žugić, foto:AA

Guverner Centralne banke (CBCG), Radoje Žugić, kazao je da su svih 15 banaka u prošloj godini značajno unaprijedili poslovanje.

“Svi važniji bankarski parametri su rasli, osim pada loših kredita i kamatnih stopa, koje su na istorijskom minimumu, ali još nije dobra osnova za liječenje ključne ranjivosti ekonomije odnosno konkurentnosti”, rekao je Žugić.

Prema njegovim riječima, banke su visoko likvidne i solventne, bez malo svi bankarski parametri su imali rast i dobri trendovi se nastavljaju i u ovoj godini. 

Komentari

Komentara: (0)

Novi komentar

Komentari objavljeni na portalu Kodex.me ne odražavaju stav uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.

Zabranjeni su: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne prijetnje drugim korisnicima, autorima čanka i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za članak.

Takvi komentari će biti izbrisani čim budu primijećeni.