Verovali ili ne, i kod nas postoji slična obaveza. Kako nam je vještak saobraćajne struke i docent na Mašinskom Fakultetu u Podgorici Sreten Simović kazao i u Crnoj Gori se pri tehničkom pregledu vozila upisuje njegova pređena kilometraža.

„Pređena kilometraža trebala bi biti upisana kao podatak i pri tehničkom pregledu vozila u Crnoj Gori ali je to podatak koji se u Crnoj Gori slabo koristi. Taj podatak je značajan ne samo zbog kilometraže vozila kod nas već i vozila koja, uz međunarodnu dozvolu, odlaze van naše zemlje. To je podatak bitan i sa stanovišta ostvarenog saobraćaja i mnogih drugih stvari. Može predstavljati osnovu mnogih analiza, od opterećenja saobraćaja do  uticaja na životnu sredinu, ali ih mi ne koristimo.“ kaže Simović za Kodex.

Sreten Simović, foto: UCG

Ovaj sistem je dramatično redukovao prevare sa vraćanjem kilometraže na polovnim vozilima u Belgiji. Toliko da njihovu ideju o urednom zapisivanju i pređene kilometraže pri tehničkom pregledu Evropski Parlament predlaže kao najvažniju mjeru za borbu protiv ove vrste prevara, uz mnoge druge.

Zemlje članice Evropske Unije predlažu da se podaci o pređenim kilometrima za sva vozila u Evropi bilježe u posebnu bazu podataka, zajedničku za cijelu Uniju i zaštićenu od mogućih upada. Ukoliko se nad pređenim kilometrima uspostavi stalna kontrola sa njima se neće moći manipulisati, smatraju u Uniji. Počeće se sa uspostavljanjem nacionalnih baza podataka za svaku zemlju a kasnije sa njihovim umrežavanjem.

Od 30 pa sve do 50 procenata svih polovnih vozila koja se prodaju u Evropskoj Uniji imaju „štelovanu“ kilometražu. Posebno se to odnosi na ona koja vlasnike mijenjaju preko nacionalnih granica. Gubici po ekonomiju su veliki i računaju se u ciframa od 6 do 9 milijardi eura godišnje. Nama je pri kupovini polovnog vozila pređena kilometraža najvažniji podatak ali i najveće su šanse da nije tačan. Ako su u Evropi šanse da je kilometar sat „štelovan“ dostigle pola-pola, onda je taj razmjer na Balkanu skoro pa stoprocentan.

„Zato bi pri kupovini polovnog vozila umjesto kilometar sata kupci trebalo da obrate pažnju na servisnu knjigu koju bi svako vozilo trebalo da ima. Podatak o pređenim kilometrima je podatak koji se obavezno upisuje u servisnu knjigu i sva neslaganja kilometar sata sa servisnom knjigom jasno govore o čemu se radi.“ kaže Sreten Simović za Kodex.   

Ovako „sređena“ vozila mnogo su štetnija po okolinu, ispuštaju mnogo više ugljen dioksida a postavlja se i pitanje bezbjednosti njihovog korišćenja. Da bi se prevare bolje spriječile Evropski Parlament pozvao je i vodeće evropske proizvođače automobila da razvijaju tehnologije koje bi onemogućile „štelovanje“ kilometar sata.

Sa druge strane samo čest zemalja članica Unije „štelovanje“ kilometar sata definiše kao kriminalno djelo pa evropski parlamentarci pozivaju sve zemlje članice da učine isto. „Štelovanje“ kilometar sata ni kod nas nije krivično djelo već samo prevara na koju se hvataju lakovjerni.