Amon Düül je najprije bila anarhistička komuna čiji naziv je kombinacija imena egipatskog boga sunca i izmišljenog germanskog mitološkog bića. Osnovali su ga u Minhenu Kris Karer i Urlih Uli Leopold sa deklaracijom: ”Mi smo jedanaest odraslih ljudi i dvoje djece okupljeni da bi stvarali sve vrste ekspresije i muziku”. U tom trenutku za muzičare u Njemačkoj nije bilo puno izbora
Tek kasnije Amon Düül su prerasli u bend koji je postao popularan kod radikalno lijevo orijentisane omladine, pa su često svirali na hepeninzima i političkim protestima. Čuveni po svojim neprekidnim improvizacijama koje su trajale i po 48 sati, u tom periodu oko sebe okupljaju reditelje kao što su Fazbinder i Venders, ali i buduće članove ”Frakcije crvenih brigada”, odnosno Baader-Meinhof organizacije, zbog čega su često bili predmet policijskih istraga.
Koncentrisani najprije na muziku slobodne forme čiji glavni nerv proizlazi iz nezasite upotrebe psihoaktivnih supstanci i spontanog sviranja, vremenom su sve ozbiljnije pristupali progresiji muzičkog stvaralaštva.
Preokret se dogodio 1968. godine neposredno pred početak najvećeg muzičkog festivala u Njemačkoj – ”Essener Sonntag Festival” kada se Karer razišao sa ostalim članovima benda: dok je većina tadašnje postave Amon Düüla htjela da bend bude isključivo politički orjentisan, on je imao veće muzičke ambicije.
Nakon toga Amon Düül nastavlja da radi pod istim imenom dok je Karer osnovao Amon Düül II, bend koji ne samo da će nadmašiti prethodni, nego će prerasti u jedan od najznačajnijih rock sastava tog doba.
Nakon razlaza Amon Düül je snimio nekoliko zanimljivih, poluamateriskih albuma: eponimni low-fi freak-out histeriju iz 1969. godine ”Amon Düül” (poznat i pod imenom ”Psychedelic Underground”), album neoprimitivnog rock ’n’ rolla ”Collapsing” (1970) i šizofreni acid-rock ”Para Dieswärts Düül” (1970).
Međutim centar pažnje sa njih se pomjerio na Amon Düül II, sastavljen od tehnički i svirački potkovanijih članova kolektiva, koji su umjesto na socijalnom planu, revoluciju pravili na muzičkom.
U tom trenutku za muzičare u Njemačkoj nije bilo puno izbora: Džon Vaincierl, gitarista Amon Düül II je precizno rekao: ”Sa jedne strane je bila klasika, narodna muzika i šlageri, a sa druge anglosaksonski rock: između te dvije krajnosti smo izabrali ono što je iznad nas - kosmos”.
Tek sa prvim albumom Amon Düül II ”Phalus Dei” (1969) možemo govoriti o nastanku ”kosmische-rocka”, kao autentično njemačke muzike. Na albumu ”Phalus Dei” rock dobija oblik apokaliptičnog putovanja kroz ekstremna psihodelična iskustva.
(Izvor:Vijesti)