Vlasnici restorana, picerija i kafea potrudili su se da imaju raznovrsnu i bogatu ponudu sa cijenama koje su pristupačne gostima manje i veće platežne moći. Kako većina navodi, cijene se za nijansu razlikuju od prošlogodišnjih zbog povećanja PDV-a.

“Gosti najviše traže kafu, sok, sladoled ili vodu. Kada je riječ o jelima, onda su najtraženije pašte i salate, uglavnom jeftinija jela. Rijetki naručuju kvalitetnu ribu i probrana vina. Očigledno je da je platežna moć turista mala, da veoma vode računa o svakom potrošenom euru”, kaže direktor “Lajthausa” Jovan Vukalović, u okviru kog poslije Gradska kafana.

Stanko Milović, vlasnik restorana “M” u Igalu, tvrdi da je sezona generalno lošija nego prošlogodišnja.

“Gosti našeg restorana su uglavnom iz Srbije i BiH. Najčešće naručuju dnevni meni koji uključuje supu, glavno jelo i salatu po cijeni od pet eura. Cijene su iste kao lani, gotovo jelo košta 3,5 eura, supa 1,5 eura, čorba 2,5 eura, lignje su devet eura, najskuplja je bijela riba, kilogram košta 40 eura”, naveo je on Milović.

Za goste koji ne žele ili ne mogu da izdvoje novac za ručak u restoranu, u ponudi je veliki broj ugostiteljskih objekata brze hrane po cijenama od 1,5 do dva eura za pljeskavicu ili hamburger, pileće bijelo meso u lepinji za dva eura, parče pice koje takođe košta od 1,5 do dva eura. U ponudi su i razne obrok salate po cijenama od pet do sedam eura, topli sendviči od dva do tri eura, palačinke od jedan do 2,5 eura… Kugla sladoleda košta od 0,60 do 0,80 eura, kafa u zavisnosti od lokala od 0,80 do 1,20 eura, koka-kola dva eura, pivo od dva do 2,5 eura…

U jednom restoranu u Đenovićima zadovoljni su ovogodišnjom sezonom, posebno što im gosti ukazuju povjerenje i vraćaju se više puta dok su na odmoru. U menadžmentu navode da su gosti njihovog restorana uglavnom iz Rusije i regiona, ali da je bilo dosta Norvežana, Francuza, Poljaka.

U Baru su ugostitelji i vlasnici restorana zadovoljni posjetom ovoga ljeta.

“Iako je ova sezona u Baru po broju gostiju nešto slabija nego prethodna, zadovoljni smo. U našem restoranu gosti preferiraju domaća, kuvana jela, ali ima i onih koji se odlučuju za specijalitete sa roštilja”, kaže Savo Vukčević, vlasnik restorana “Pod lozom”.

U Sutomoru, po priči ugostitelja, ljetuju oni “plićeg” džepa dok u Tivtu ugostitelji nijesu zadovoljni jer nije bilo špica sezone. Ksenija Milović, vlasnica restorana “KLM” u centru Tivta, kaže da je sezona, ako se uzme u obzir koliko traje, bolja od prošlogodišnje.

Darko Ojdanić, menadžer plaže Plavi horizont kaže da je početak sezone bio za brigu, ali se stanje potpuno promijenilo u dva naredna mjeseca.

“Uporedni podaci kazuju da smo ovog jula imali 15 odsto više gostiju, a da ćemo avgust okončati sa povećanjem od 30 odsto. Na plaži je na dnevnom nivou bilo od 3.500 do 4.000 kupača, na parkingu je, takođe na dnevnom nivou, evidentirano od 600 do 700 vozila, a u plažnom restoranu svakodnevno se traži mjesto više. Posjetioci plaže su pretežno turisti iz Rusije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Češke i Njemačke, a ove godine povećao se broj Engleza i Norvežana. Možemo se pohvaliti da 40-ak porodica već petnaest godina, od 9. do 19. avgusta, odmara na ovoj plaži”, ističe Ojdanić.

Rajko Čavor, kapetan duge plovidbe, vlasnik turističkog broda tvrdi da je predsezona premašila očekivanja, maj i jun su možda bili rekordni, jul je malo “šarao”, ali avgust ide svojim putem i očekuje da ovo bude jedna od boljih sezona.

Žarko Radulović, predsjednik Crnogorskog turističkog udruženja, objašnjava da je smanjena vanpasionska potrošnja karakteristika ove sezone, ali ne u Crnoj Gori nego generalno širom Mediterana, a možda i šire, i ne samo u ugostiteljstvu nego svugdje. Ondje gdje se nekad trošio novac, više se ne troši ako se ne mora.

On ističe da je finansijska kriza svugdje u svijetu i da su ljudi spremni da više štede i manje troše.

“Recimo, podatak iz Dubrovnika za jul i polovinu avgusta pokazuje da je u ovom periodu imao tri odsto više gostiju nego prošle godine kada je doživio kolaps. Ove godine ima drastičan pad vanpasiona od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu… Što se tiče Crne Gore, nemam ove podatke, ali ljudi koji se bave izdavanjem skutera, padobrana, imao sam s njima susrete, kažu da imaju 30 odsto manje prometa nego prošle godine, a ljudi koji nude snimanje leta padobranom imaju manji prihod čak i do 100 odsto”, rekao je Radulović.