Pro­gram je vo­di­la Fi­on Za­ru­bi­ca, eks­pert za me­nadž­ment zbir­ki, umjet­nič­ko iz­la­ga­nje i pre­zen­ta­ci­ju kul­tur­nog na­sli­je­đa, part­ner u „Fi­onn Za­ru­bi­ca & As­so­ci­a­tes” i pre­da­vač iz obla­sti upra­vlja­nja mu­zej­skim zbir­ka­ma na Dr­žav­nom Uni­ver­zi­te­tu Ka­li­for­ni­je, Long Bič. Sred­stva za re­a­li­za­ci­ju ovog pro­gra­ma obez­bi­je­di­la je Am­ba­sa­da SAD u Be­o­gra­du.

Pro­gra­mu je pri­su­stvo­va­lo 30 uče­sni­ka, pro­fe­si­o­na­la­ca iz mu­ze­ja i dru­gih in­sti­tu­ci­ja za­šti­te iz Sr­bi­je i re­gi­o­na Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe - Ita­li­je, Hr­vat­ske, Ma­ke­do­ni­je i Cr­ne Go­re.

U raz­go­vo­ru za „Dan” go­spo­đa Za­ru­bi­ca go­vo­ri­la je o pro­gra­mu ko­ji je pre­do­či­la uče­sni­ci­ma iz ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je i s po­seb­nom ra­do­šću na­ja­vlju­je do­la­zak u Cr­nu Go­ru, rod­nu ze­mlju nje­nog oca.

Ima­te cr­no­gor­ske ko­ri­je­ne. Da li ste ne­ka­da bi­li u Cr­noj Go­ri i ka­kve sli­ke iz dje­tinj­stva no­si­te u ve­zi sa po­stoj­bi­nom Va­šeg oca?

- Još ni­je­sam bi­la u Cr­noj Go­ri. Iz dje­tinj­stva no­sim uspo­me­ne na oso­bi­ne mo­je po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja iz Cr­ne Go­re. Po­sto­ji ne­ka po­seb­na to­pli­na, kao i po­ve­za­nost i smi­sao za hu­mor ko­ji su je­din­stve­ni za lju­de sa tog pod­ruč­ja i ko­je ja pa­žlji­vo ču­vam.

Šta Vam je že­lja da naj­pre vi­di­te u rod­noj ze­mlji va­šeg oca – mo­re, dvor kra­lja Ni­ko­le, Bo­ku ili Ostrog?

- Pla­ni­ram da kod vas pro­ve­dem ljet­nji od­mor sa svo­jom cr­no­gor­skom po­ro­di­com. Vo­lje­la bih da vi­dim sva mje­sta ko­ja ste po­me­nu­li, ali ću si­gur­no po­sje­ti­ti Pro­va­li­je, jer je ta­mo ro­đen moj djed Ša­ko, Bo­ku Ko­tor­sku gdje je ro­đe­na mo­ja ba­ka Lju­bi­ca, kao i Bu­dvu, Ko­tor, Ce­ti­nje, Kra­ši­će, Ža­bljak, Sve­ti Ste­fan, Ska­dar­sko je­ze­ro i Ostrog. Za­i­sta se mno­go ra­du­jem tom pu­to­va­nju.

Šta pod­ra­zu­mi­je­va pro­gram za upra­vlja­nje mu­zej­skim zbir­ka­ma?

- Fir­ma „Fi­onn Za­ru­bi­ca and As­so­ci­a­tes”, u sa­rad­nji sa Cen­tral­nim in­sti­tu­tom za kon­zer­va­ci­ju i Am­ba­sa­dom SAD-a u Be­o­gra­du, po­kre­nu­la je pro­gram za upra­vlja­nje mu­zej­skim zbir­ka­ma u Be­o­gra­du u Sr­bi­ji ko­ji uz sve­o­bu­hva­tan pri­stup nu­di pr­vo­kla­sne obu­ke iz obla­sti upra­vlja­nja umjet­nič­kim zbir­ka­ma mu­zej­skim pro­fe­si­o­nal­ci­ma i oni­ma ko­ji tek po­sta­ju pro­fe­si­o­nal­ci u jugoistočnoj Evro­pi. Pro­gram pru­ža osnov­na i na­pred­na uput­stva, prak­tič­nu obu­ku iz teh­ni­ka upra­vlja­nja sa­vre­me­nim mu­zej­skim zbir­ka­ma i ba­vi ur­gent­nom po­tre­bom da one ko­ji di­rekt­no ra­de sa lo­kal­nim zbir­ka­ma sta­vi u po­zi­ci­ju da kon­stant­no i zna­čaj­no una­pre­đu­ju te zbir­ke kroz do­ku­men­ta­ci­ju i pre­ven­tiv­nu kon­zer­va­ci­ju. Ta­ko­đe se ba­vi i na­pred­nim is­tra­ži­va­nji­ma ve­za­nim za umjet­nič­ke iz­lo­žbe, po­zaj­mi­ce, kao i mu­zej­skom eti­kom, efi­ka­snim ko­ri­šće­njem re­sur­sa.

Ko­li­ko ste du­go pri­pre­ma­li pro­gram „Upra­vlja­nje mu­zej­skim zbir­ka­ma”?

Po­sljed­nje če­ti­ri go­di­ne sam uni­ver­zi­tet­ski pre­da­vač u SAD-u iz obla­sti upra­vlja­nja mu­zej­skim zbir­ka­ma, ta­ko da već imam do­bar smi­sao za struk­tu­ru obra­zov­nog pro­gra­ma. Ono što je sva­ka­ko naj­va­žni­je za pred­sta­vlja­nje ova­kvog pro­gra­ma u Sr­bi­ji je­ste da ga ja pri­la­go­đa­vam kon­tek­stu u ko­me se spro­vo­di, te edu­ka­ci­ja i obu­ke uzi­ma­ju u ob­zir sva ov­da­šnja pi­ta­nja i od zna­ča­ja su za etos, po­je­din­ce, re­sur­se i okol­no­sti ovog pod­ruč­ja. Vo­lim da se do­bro spre­mim una­pri­jed, ali ta­ko­đe vo­lim i da dio pla­na obu­ke bu­de otvo­ren da bih mo­gla da se pri­la­go­dim lju­di­ma ko­ji­ma pre­da­jem. Sa­da ima­mo po­la­zni­ke iz šest ze­ma­lja re­gi­o­na, uklju­ču­ju­ći i Cr­nu Go­ru. Nji­hov do­pri­nos je ve­li­ki, te kroz nji­ho­vo uče­šće i po­vrat­ne in­for­ma­ci­je mo­gu da una­pre­đu­jem svoj pri­stup. To je živ pro­ces ko­ji tra­je.

Ka­kav ste uti­sak ste­kli o pro­fe­si­o­nal­ci­ma iz Sr­bi­je ko­ji upra­vlja­ju mu­zej­skim zbir­ka­ma? Na ko­jem je ni­vou nji­ho­vo zna­nje?

-U Sr­bi­ji ne po­sto­je od­re­đe­ne oso­be ko­je se ba­ve sa­mo upra­vlja­njem mu­zej­skim zbir­ka­ma. To je ono na šta ci­lja moj pro­gram. Ov­dje po­sto­ji tra­di­ci­o­nal­ni mo­del ku­sto­sa i kon­zer­va­to­ra ko­ji mo­ra­ju da bri­nu za sve po­tre­be svo­jih zbir­ki. Ali, u stvar­no­sti, ku­stos je obič­no isto­ri­čar umjet­no­sti či­ji je po­sao da tu­ma­či umjet­nost, dok je po­sao kon­zer­va­to­ra da kon­zer­vi­ra i re­sta­u­ri­ra umjet­nič­ka dje­la. U pro­te­klih 10 go­di­na u SAD-u su mu­ze­ji po­če­li da pre­po­zna­ju po­tre­bu za ob­u­če­nim pro­fe­si­o­nal­ci­ma ko­ji mo­gu pred­sta­vlja­ti most iz­me­đu ove dvi­je vi­so­ko­spe­ci­ja­li­zo­va­ne po­zi­ci­je – ne­ko­ga ko sva­ko­dnev­no oba­vlja ra­zna za­du­že­nja ve­za­na za zbir­ku. To je oso­ba ko­ja do­ku­men­tu­je zbir­ku, pra­vil­no je pri­pre­ma za od­la­ga­nje, nad­gle­da i zbir­ku i pro­sto­ri­je za od­la­ga­nje, pra­ti je, pre­mje­šta je u okvi­ru mu­ze­ja i po­ma­že u pro­ce­su po­sta­vlja­nja iz­lo­žbi. Mi­slim da su ku­sto­si i kon­zer­va­to­ri u Sr­bi­ji, kao i u Cr­noj Go­ri, vi­so­ko­kva­li­fi­ko­va­ni i vr­hun­ski struč­nja­ci u svo­jim po­lji­ma. Po­treb­na im je ve­ća po­dr­ška, jer upra­vlja­ju ve­li­kim bro­jem pred­me­ta, u isto vri­je­me oba­vlja­ju­ći svo­je osnov­ne po­slo­ve.

(Izvor:Dan)