RO­ŽA­JE-Kroz iz­vje­šta­je o ra­du pred­u­ze­ća i usta­no­va, či­ji je osni­vač Op­šti­na, od­bor­ni­ci su ju­če prak­tič­no ana­li­zi­ra­li rad lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u pret­hod­noj go­di­ni. Naj­ve­ću pa­žnju po­bu­dio je iz­vje­štaj o ra­du Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća sa fi­nan­sij­skim po­ka­za­te­lji­ma. Go­to­vo jed­no­du­šno je oci­je­nje­no da je u tom pred­u­ze­ću sta­nje ve­o­ma te­ško. O to­me mo­žda naj­bo­lje svje­do­či po­da­tak da za­po­sle­ni­ma sko­ro go­di­nu i po ni­je­su upla­ći­va­ni po­re­zi i do­pri­no­si na za­ra­de, u ukup­nom iz­no­su od 206.700 eura. Te­ško sta­nje s ko­jim se su­o­ča­va­ju ko­mu­nal­ci ilu­stro­av­no je i po­dat­kom da to pred­u­ze­će po­tra­žu­je 1.118.615 eura, a nji­ho­ve oba­ve­ze su 759.329 eura. Kad se upo­re­di od­nos po­tra­ži­va­nja i du­go­va­nja, či­nje­ni­ce uka­zu­ju da Ko­mu­nal­no pred­u­ze­će uspje­šno po­slu­je i ostva­ru­je pri­ho­de. Me­đu­tim, ka­ko je re­kao Ešef Hu­sić, od­bor­nik Bo­šnjač­ke stran­ke, či­nje­ni­ca da to pred­u­ze­će du­ži pe­ri­od ni­je iz­mi­ri­lo oba­ve­ze i do­pri­no­se svo­jim rad­ni­ci­ma uka­zu­je da su po­tra­ži­va­nja pri­ka­za­na u iz­vje­šta­ju ve­o­ma spor­na. Zbog to­ga je on za­tra­žio da se ura­di sa­na­ci­o­ni pro­gram ka­ko bi se sa­gle­da­la mo­guć­nost na­pla­te po­tra­ži­va­nja, od­no­sno da bi se de­cid­no na­ve­lo ko­ja po­tra­ži­va­nja ni­je mo­gu­će na­pla­ti­ti, te da se na osno­vu ta­kve ana­li­ze ura­di du­go­roč­ni pro­gram sa­na­ci­je. I Idriz Nur­ko­vić, od­bor­nik So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je, sma­tra da je sta­nje li­kvid­no­sti ‘’rak ra­na’’ tog pred­u­ze­ća du­gi niz go­di­na. On je ka­zao da po­sto­je ta­ko­zva­na spor­na po­tra­ži­va­nja, pri­je sve­ga ona ko­ja se od­no­se na Gor­nji Ibar, pred­u­ze­će u ste­ča­ju, a ko­ja iz­no­se 308.000 eura, kao i oko 90.000 eura ko­ja se ti­ču ze­mlji­šnog pro­sto­ra tog pred­u­ze­ća.

-Sve se to od­ra­zi­lo na rad Ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća, nji­ho­vu teh­nič­ku opre­mlje­nost, kva­li­tet odr­ža­va­nja grad­ske či­sto­će i od­voz ko­mu­nal­nog ot­pa­da, ali naj­vi­še na ne­pla­će­ne po­re­ze i do­pri­no­se za­po­sle­nih ko­ji iz­no­se pre­ko 200.000 eura- re­kao je Nur­ko­vić.

Opo­zi­ci­o­ni od­bor­ni­ci kri­ti­ko­va­li su rad Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je u pret­hod­noj go­di­ni. Ešef Hu­sić (BS) re­kao je da sta­nje u kom se na­la­zi tu­ri­zam naj­bo­lje osli­ka­va po­da­tak da je u iz­vje­štaj­noj go­di­ni od tu­ri­stič­kih tak­sa na­pla­će­no sve­ga 300 eura.

-U isto vri­je­me za rad Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je iz bu­dže­ta, od­no­sno od sred­sta­va gra­đa­na, utro­še­no je oko sto­ti­nu hi­lja­da eura. Da li nam Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja tre­ba, koja uza­lud tro­ši no­vac gra­đa­na u ovim nima­lo sjaj­nim so­ci­jal­no-eko­nom­skim pri­li­ka­ma- re­kao je Hu­sić.

Hu­se­in Kur­ta­gić, od­bor­nik BS-a, pod­sje­tio je na vri­je­me ka­da je Ro­ža­je za­u­zi­ma­lo zna­čaj­no mje­sto na tu­ri­stič­koj ma­pi eks-Ju­go­sla­vi­je, is­ti­ču­ći da je ova op­šti­na da­nas iz­bri­sa­na čak i s ma­pe sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Za ta­kvo sta­nje okri­vio je i Tu­ri­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju, ko­ja je, ka­ko je re­kao, ne­struč­nim i ne­kva­li­tet­nim ra­dom do­pri­ni­je­la da se o ro­žaj­skom tu­ri­zmu mo­že go­vo­ri­ti sa­mo iz vi­zu­re pro­šlo­sti. Zej­nel Kli­men­ta (BS) is­ta­kao je da je fi­nan­sij­ski iz­vje­štaj TO ve­o­ma ne­pre­ci­zno ura­đen, te da se iz po­nu­đe­nog do­ku­men­ta ne mo­že ja­sno uvi­dje­ti za šta su utro­še­na, ka­ko je re­kao, ogrom­na fi­nan­sij­ska sred­stva, jer je re­zul­tat ra­da te usta­no­ve vi­dljiv na pri­mje­ru 300 eura na­pla­će­ne tu­ri­stič­ke tak­se.

U okvi­ru raz­ma­tra­nja iz­vje­šta­ja o ra­du JP Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja, pred­sjed­nik op­šti­ne Nu­sret Ka­lač je kon­sta­to­vao da se u Ro­ža­ja­ma pi­je kva­li­tet­na vo­da i da je rad tog pred­u­ze­ća po­bolj­šan u teh­nič­kom smi­slu. On je na­ja­vio sko­ri po­če­tak iz­grad­nje glav­nog grad­skog vo­do­vo­da za ko­ji je od Svjet­ske ban­ke obez­bi­je­đe­no dva mi­li­o­na eura.

U iz­vje­šta­ju o ra­du JU Za­vi­čaj­ni mu­zej ‘’Ga­ni­ća ku­la’’ kon­sta­to­va­no je da je re­a­li­zo­va­no osam pro­je­ka­ta, ko­je je fi­nan­si­ra­lo re­sor­no mi­ni­star­stvo, a kroz ko­je su eks­po­na­ti do­bi­li bo­lju za­šti­tu i kva­li­tet­ni­ju pre­zen­ta­ci­ju.

Iz­vje­šta­ji o ra­du Sport­skog cen­tra i Lo­kal­nog bi­znis cen­tra usvo­je­ni su go­to­vo bez di­sku­si­je. Usvo­je­na je i od­lu­ka o osni­va­nju Dru­štva sa ogra­n­i­če­nom od­go­vor­no­šću Lo­kal­ni jav­ni emi­ter ‘’Ra­dio Ro­ža­je’’. U obra­zlo­že­nju od­lu­ke je re­če­no da se ra­di o pre­re­gi­stra­ci­ji od­no­sno uskla­đi­va­nju s no­vim za­ko­nom. Ta­ko­đe je usvo­je­na i od­lu­ka o lo­kal­nim ad­mi­ni­stra­tiv­nim tak­sa­ma.V.Ra. 

Pu­no pa­ra za estra­du 

Iz­vje­štaj o ra­du Cen­tra za kul­tu­ru oci­je­njen je kao kva­li­tet­an, jer je u tom seg­men­tu na­pra­vljen zna­ča­jan is­ko­rak u od­no­su na ra­ni­je kroz osni­va­nje i odr­ža­va­nje no­vih broj­nih kul­tur­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja. Ešef Hu­sić je re­kao da se ova usta­no­va mo­ra pri­la­go­di­ti eko­nom­skim uslo­vi­ma u ko­ji­ma se na­la­ze op­šti­na i Cr­na Go­ra, alu­di­ra­ju­ći na „vi­so­ke ho­no­ra­re” po­je­di­nih estrad­nih umjet­ni­ka ko­ji su uče­stvo­va­li na ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma u Ro­ža­ja­ma. 

Te­ško, ali ni­je alar­mant­no 

Pred­sjed­nik opšpti­ne Nu­sret Ka­lač slo­žio se da je sta­nje u Komunalnom pred­u­ze­ću do­sta te­ško, ali ne i alar­mant­no. On je oci­je­nio da se do­brim po­slov­nim po­te­zi­ma mo­gu ri­je­ši­ti pi­ta­nja upla­te po­re­za i do­pri­no­sa za za­po­sle­ne, is­ti­ču­ći da već po­sto­je pre­go­vo­ri s nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma da se taj po­sao za­vr­ši. Ka­lač je re­kao da se sla­že s pred­lo­gom da me­nadž­ment fir­me, za­jed­no sa UO, ura­di pro­gram kon­so­li­da­ci­je u ko­jem bi se ja­sno pre­ci­zi­ra­le oba­ve­ze i iz­vr­ši­la ana­li­za sta­nja, pri­je sve­ga, po­tra­ži­va­nja, ka­ko bi se odvo­ji­la spor­na, ko­ja je ve­o­ma te­ško ili ne­mo­gu­će na­pla­ti­ti. Ka­ko je is­ta­kao, onim po­tra­ži­va­nji­ma ko­ja mo­gu da se na­pla­te, tre­ba pri­stu­piti na ozbilj­ni­ji na­čin da bi se u ka­su pred­u­ze­ća sli­la sred­stva za kva­li­tet­ni­ji rad. Ka­lač je oci­je­nio da je teh­nič­ka opre­mlje­nost ko­mu­nal­nog zna­čaj­no po­bolj­ša­na za­hva­lju­ju­ći po­mo­ći lo­kal­ne upra­ve, ali i do­na­ci­ja­ma iz IPA fon­do­va. On je kri­ti­ko­vao neo­d­go­vor­ne gra­đa­ne ko­ji od­la­žu ot­pad na mje­sti­ma na ko­ji­ma to ni­je pred­vi­đe­no, či­me se stva­ra ru­žna sli­ka i ote­ža­va po­sao ko­mu­nal­ci­ma.

(Izvor:Dan)