U po­stav­ci su 40 ra­do­va sa mo­ti­vi­ma ar­hi­tek­tu­re drev­no­ga gra­da osjen­če­ne pre­fi­nje­nim ko­lo­ri­tom, fi­gu­ra ži­vo­ti­nja (ko­nji, la­bud), ali i eks­pre­si­o­ni­stič­kih fan­ta­zi­ja, ra­đe­ni u raz­li­či­tim teh­ni­ka­ma- od cr­te­ža, gva­ša, akva­re­la sa pa­ste­lom, do štam­par­ske bo­je ob­ra­đe­ne pod gra­fič­kom pre­som. Sli­kar pr­vi put iz­la­že u Ko­to­ru, gdje je ovim po­vo­dom oku­pio lju­bi­te­lje umjet­no­sti iz Bu­dve, gdje ži­vi i stva­ra, ali i ko­tor­sku pu­bli­ku, ko­ja ga je to­plo po­zdra­vi­la. Vi­zu­re drev­nog gra­da i lir­ske eks­pre­si­je me­di­te­ran­skog ko­lo­ri­ta mu­zi­kom su ukra­si­li Jo­va­na Ra­do­man, fla­u­ta i Re­lja Ća­la­san, gi­ta­ra, uče­ni­ci MŠ Vi­da Ma­tjan. Ba­vlje­nje ar­hi­tek­tu­rom pod­ra­zu­mi­je­va po­sto­ja­nje umjet­nič­kog ta­len­ta, ko­ji se u vri­je­me ško­lo­va­nja bru­si slo­bod­nim cr­ta­njem, po­sma­tra­njem i pre­no­še­njem su­bjek­tiv­nog vi­đe­nja ob­li­ka, am­bi­jen­ta, pro­sto­ra, is­ti­če Ma­ri­ja Mi­ha­li­ček, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti. Li­kov­nu po­e­ti­ku Mla­de­na Su­đi­ća ka­rak­te­ri­še iskon­ska ve­za­nost za Me­di­te­ran, pod­ne­blje u ko­me je ro­đen i ko­je će te­mat­ski i ko­lo­ri­stič­ki bit­no od­re­di­ti naj­ve­ći dio nje­go­vog bo­ga­tog opu­sa, ka­za­la je Lu­ci­ja Đu­ra­ško­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti iz Bu­dve, otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu.

-Ka­rak­te­ri­stič­na ar­hi­tek­tu­ra pri­mor­skih gra­do­va, po­seb­no Bu­dve, Ko­to­ra, Sve­tog Ste­fa­na, nji­ho­vih ku­ća, uli­ca, ri­va s bar­ka­ma, pja­ce­ta, sa­kral­nih obje­ka­ta, kao i po­je­di­ni de­ta­lji ru­ral­ne ra­di­ci­o­nal­ne ar­hi­tek­tu­re naj­če­šće pred­sta­vlja­ju po­čet­ni­vi­zu­el­ni im­puls ko­ji sna­gom umjet­nič­kog du­ha­bi­va pre­o­bra­žen i tran­sfor­mi­san u oso­ben i je­din­stven li­kov­no-estet­ski pri­kaz. Pro­ble­ma­ti­zu­ju­ći od­nos spolj­no po­jav­nog i du­hov­no unu­tar­njeg, Su­đić pre­vas­hod­no iz­a­bi­ra akva­rel ili gvaš kao teh­ni­ke pre­ko ko­jih će us­pje­ti da re­la­ti­vi­zu­je čvr­stu struk­tu­ru po­jav­nog is­ka­zu­ju­ći iz­ra­zi­to sen­zi­bil­nu, lir­sko-no­stal­gič­nu pri­ro­du svog bi­ća. Po­tez pod­stak­nut im­pre­si­jom gra­di kom­po­zi­ci­ju či­ja je struk­tu­ra zna­lač­ki pod­re­đe­na va­ler­skim od­no­si­ma to­no­va bo­je ko­ji su­ge­ri­šu rit­mič­ki sklad, is­ta­kla je po­red osta­log Đu­ra­ško­vić.

Ar­hi­tek­ta po vo­ka­ci­ji, a u sr­cu umjet­nik, Su­đić se li­kov­nom stva­ra­la­štvu po­sve­tio na­kon pen­zi­o­ni­sa­nja. Ra­dio je u Ju­go­slo­ven­skom gra­đe­vin­skom cen­tru-Be­o­grad, u In­du­stri­ji „Lo­la Ri­bar” i u Pri­vred­noj ko­mo­ri Ju­go­sla­vi­je, (Sr­bi­je).

- Cr­tam dnev­no po pet ra­do­va, do sa­da sam stvo­rio ve­li­ki fun­dus od pre­ko 600 sli­ka, a te­mat­ski ra­dim mo­ti­ve Tiv­ta, Bu­dve, Ko­to­ra. Ove po­sve­će­ne Ko­to­ru stva­ra­ne su zad­nje dvi­je go­di­ne. Ko­tor je di­van, in­spi­ra­ti­van grad, je­dan od naj­sta­ri­jih u svi­je­tu, fa­sci­ni­ra lje­po­tom i bo­gat­stvom kul­tu­re, isto­ri­je i gra­di­telj­stva, za­liv je ne­vje­ro­va­tan, ka­že umjet­nik, ko­ji po­tvr­đu­je da ar­hi­tek­te mo­gu da bu­du i sli­ka­ri, ali da sli­ka­ri ne mo­gu po­sta­ti ar­hi­tek­te.

Kad sam na­kon osnov­ne ško­le u Bu­dvi za­vr­šio Sred­nju teh­nič­ku ško­lu ar­hi­tek­ton­skog smje­ra u Pod­go­ri­ci, učio sam sli­ka­nje na Ar­hi­tek­ton­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Na­kon to­ga se sli­ka­njem ni­sam vi­še ba­vio 20 go­di­na, da bih po­sli­je pen­zi­o­ni­sa­nja po­čeo da sli­kam mo­ti­ve ru­ral­ne ar­hi­tek­tu­re, ob­ja­šnja­va umjet­nik i na­ja­vlju­je te­mat­ske iz­lo­žbe Tiv­ta u ju­lu u Ga­le­ri­ji Bu­ća, u Bu­dvi sa mo­ti­vi­ma sta­re Bu­dve, a do­go­di­ne će na red do­ći Sta­ra Pod­go­ri­ca, Pe­tro­vac i Pe­rast.

(Izvor:Dan)