Čo­pić pri­ča da je oko 8 sa­ti i 30 mi­nu­ta oti­šao u ba­štu ka­ko bi po­ko­sio tra­vu u tom di­je­lu dvo­ri­šta. I sa­mo što je za­mah­nuo ko­som u tra­vi je pri­mi­je­tio ne­što na­lik dječ­joj igrač­ki. Mi­sle­ći da je ne­ko od nje­go­vih unu­ča­di tu osta­vi­lo igrač­ku, sta­vio ju je u džep i na­sta­vio sa ko­sid­bom.

– Na­sta­vio sam da ko­sim, ali sam osje­tio da je „igrač­ka” isu­vi­še te­ška, pa sam je iz­va­dio iz dže­pa ka­ko bih pro­vje­rio o če­mu se ra­di. Bio sam iz­ne­na­đen ka­da sam shva­tio da u ru­ka­ma dr­žim bom­bu, a pri­mi­je­tio sam i da ne­ma osi­gu­rač – pri­ča Čo­pić, do­da­ju­ći da u pr­vom tre­nut­ku ni­je znao šta da ra­di, a pla­šio se i da sva­kog tre­na bom­ba mo­že da eks­plo­di­ra.

– Po­gle­dao sam oko se­be ka­ko bih se uvje­rio da u bli­zi­ni ne­ma ni­kog od mo­je fa­mi­li­je ili pro­la­zni­ka, na­kon če­ga sam bom­bu opre­zno spu­stio u bli­zi­ni me­tal­ne ogra­de, da­lje od pu­ta. U me­đu­vre­me­nu je na­i­šlo ne­ko­li­ko pro­la­zni­ka, ko­ji­ma sam is­pri­čao o če­mu se ra­di, ali su oni po­bje­gli gla­vom bez ob­zi­ra – pri­ča Čo­pić.

On pret­po­sta­vlja da je bom­bu tu ne­ko ba­cio i da ona ni­je eks­plo­di­ra­la, te da je sre­ća što ne­ko ni­je na­stra­do s ob­zi­rom na to da ovim pu­tem pro­la­zi ve­li­ki broj su­gra­đa­na, ali i dje­ce, kao i nje­go­va unu­čad, ko­ji­ma je ovo mje­sto slu­ži­lo za igru.

Po­zvao je po­li­ci­ju i sa­če­kao da do­đu i obez­bi­je­de mje­sto. Na­kon što su u preč­ni­ku od pe­de­se­tak me­ta­ra ogra­di­li mje­sto na ko­jem se na­la­zi­la bom­ba, po­li­caj­ci su po­red po­sta­vi­li be­ton­ski blok ka­ko bi se u slu­ča­ju eks­plo­zi­je ubla­ži­li udar i ras­pr­snu­će. U me­đu­vrem­nu su na li­ce mje­sta do­šli i struč­nja­ci za eks­po­lo­ziv iz Upra­ve po­li­ci­je Cr­ne Go­re ko­ji je tre­ba­lo da de­ak­ti­vi­ra­ju bom­bu.

(Dan)