„Za nepoštovanje zakona u tom dijelu predložena je novčana kazna od 500 eura do 20 hiljada eura za pravno lice, od 500 eura do šest hiljada eura za preduzetnike, od 30 eura do dvije hiljade eura za fizičko lice“, kazali su iz tog Vladinog resora agenciji MINA.

Kako su naveli, treba imati na umu da ukupan otpad koji nastaje od plastičnih kesa predstavlja svega nekoliko procenata od ukupno stvorenog otpada.

„Smanjenje te vrste otpada neće znatnije uticati na smanjenje ukupne količine komunalnog otpada. Sa druge strane, u okeanima i morima sve je veća količina tog otpada koji ugrožava ekosisteme i biološku raznolikost, a potencijalno i zdravlje ljudi”, rekli su iz Ministarstva.

Inicijativu za zabranu plastičnih kesa 2017. godine pokrenula je nevladina organizacija (NVO) Zero Waste Montenegro (ZWM).

Predstavnica ZWM, Tanja Rakočević, kazala je agenciji MINA da je ta NVO započela nacionalnu peticiju sa ciljem da jednom za svagda zabrani plastične kese za jednokratnu upotrebu u Crnoj Gori.

Ona je navela da su peticiju predali Ministarstvu održivog razvoja i turizma, a oni su od njih tražili da pomognu u izradi nacrta zakona sa ciljem zabrane plastičnih kesa.

„Prošle godine grupa aktivista „OčistiME“ odlučila je da se još jednom obrati Vladi po pitanju odbacivanja upotrebe jednokratne plastike u Crnoj Gori, jer se do tada ništa nije promijenilo“, kazala je Rakočević.

Kako je rekla, više od 5,1 hiljade ljudi potpisalo je peticiju.

Prema riječima Rakočević, plastične kese završe kao otpad na ulicama, plažama, u šumama, ili na deponijama i mogu da naprave mnogo štete ekosistema i lancima hrane.

Ona je istakla da će zabrana plastičnih kesa najviše uticati na životnu sredinu i ljude.

„Otpad će se smanjiti, supermarketi će štedjeti pare jer ne moraju da kupuju plastične kese koje bi onda izdali besplatno, građani će početi da nose ceger ili korpe kad idu u trgovinu, mikroplastika u okolini neće se povećati, a priroda će ljepše izgledati“, rekla je Rakočević.

Ona je istakla da Crna Gora, ukoliko želi da postane dio Evropske Unije (EU), mora poštovati sve direktive Unije.

Upitana šta je sve potrebno da bi taj zakon mogao da zaživi u Crnoj Gori, ona je odgovorila da je potrebno da se podigne svijest svih građana u vezi sa tom tematikom.

„Nije dovoljno imati zakon koji na papiru lijepo izgleda, ali za ljude ništa ne znači. Mnogi nijesu svjesni koju prednost ima taj zakon“, rekla je Rakočević.

Kako je kazala, da bi taj zakon mogao da zaživi u Crnoj Gori, Ministarstvo mora da ulaže u edukaciju.

Rakočević je rekla da su potrebne stroge kazne za ljude i kompanije koje ne poštuju zakon i da su neophodne inspekcije.

Prema njenim riječima, Crna Gora je bila spremna za taj zakon od kada je postala ekološka država.

„Mislim da smo zakasnili sa zakonom, jer je on uz efikasnu edukaciju i velike kampanje trebalo davno da bude usvojen. Nadam se da ćemo u bližoj budućnost uživati u našoj prirodi bez plastičnih kesa na granama i obalama “, zaključila je Rakočević.