Ne pravimo nenormalne zalihe, napravimo sedmodnevni meni, kupujmo racionalno sa što manje bijelog brašna, grickalica, slatkiša, jer ćemo kada prođe korona da imamo drugi problem gojaznost koja je takođe opasna za organizam, poručuje nutricionistkinja Snežana Fatić.

Ona je za Pobjedu objasnila kako da najbolje funkcioniše četvoročlana porodica u ovim uslovima.

“Najbolje je da se napravi meni za sedam dana za sva tri obroka. Ukoliko porodica ne koristi večeru, tim bolje jer će da se potroši manje namirnica i dodatno da se  sačuva zdravlje. Na osnovu tog menija ćemo da vidimo koje će nam sirovine da budu potrebne, zavisno da li preferiraju meso ili vegetarijanske proizvode, gdje mogu da budu uključeni jaje, mlijeko, sir”, kazala je Fatić.

Naglasila je da ne treba da trpamo suviše sirovina, jer ukoliko ih imamo više kući, više ćemo da jedemo i onda da se ugojimo.

“Moramo da prevaziđemo sebe na mudar i kvalitetan način. Da bi se izbjegla klopka gojaznosti, moramo mudro da odredimo jelovnik”, kazala je Fatić.

Ako jednom odemo u prodavnicu i vrlo mudro napravimo uvertiru onoga što ćemo da jedemo za sedam dana, onda smo, kako navodi, malo izloženi zarazi, jer smo samo jedanput u sedmici u prodavnici sa zaštitnim maskama, rukavicama i propisnoj udaljenosti od drugih.

“Ne treba da pretjerujemo, jer nećemo doći u situaciju da će da nam se zatvore marketi i ne treba da pravimo zalihe, jer stvaramo i mogućnost da neko drugi ne može da dođe do hrane”, kazala je Fatić i dodala da treba da imamo empatiju prema drugome, a ne samo prema sebi.

Naglašava da treba da biramo hranu za podizanje imuniteta koji je bitan u borbi protiv virusa.

“Zbog imunog sistema kojeg moramo da podignemo na kvalitetan način, a hrana je prva u borbi protiv virusa i protiv pada imunog sistema. Potrebna nam je hrana koja ima dosta vitamina, minerala. Treba da izbjegnemo proteine životinjskog porijekla, dakle što manje masnu hranu, crvenog mesa. Tu i tamo treba da uključimo ribu, malo bijelog mesa, piletinu, još bolje ćuretinu. Što više ugljenih hidrata kroz voće, povrće, integralna žita, a što manje masnoća. Gricalice obavezno treba da izbjegnemo jer one će nas sigurno da ugoje zato što smo u kući i dosta ćemo vremena tu da provodimo”, naglasila je Fatić.

Ako zbog stresa, nervoze jer smo zatvoreni, budemo pribjegavali velikim šećerima, kolačima, kako navodi, onda ćemo samo da se ugojimo.

“Ako budemo mudri pa ujutro doručkujemo kad se probudimo, nakon sat vremena, a prije toga napravimo blagu detoksikaciju, pa onda krenemo sa doručkom koji može biti obiman, a poslije toga se pravi pauza od četiri do pet sati do ručka. Večeru bi trebalo da izbjegavamo”, preporučuje Fatić.

Ako baš bude potrebna, smatra da treba da bude u vidu nekog prepečenog parčeta hljeba sa nekim prirodnim džemom, tj. miksanim voćem zaslađenim medom, javorovim, agavinim sirupom ili stevijom…

Nekontrolisano kupovanje brašna, ulja, naših građana sagovornica Pobjede smatra štetnim iz prostog razloga što će žene da počnu da peku bijeli hleb, priganice, palačinke…

“Počeće nenormalno da se ponašaju u ovoj situaciji u smislu da će svaki dan da peku bijeli hljeb, koji je ukusan. I kada dozvolite nervnim završecima da svakodnevno osjećaju taj slatkasti ukus, stvara se određena zavisnost. Prema tome, neminovno je da poslije mjesec dobiju i pet do šest kilograma više čak i mršavice. Tako ne treba da kupujete bijelo brašno, pogotovo ne u velikim količinama, već integralna koja ćemo manje da jedemo, a pri tome da unesemo kvalitetne sastojke”, kazala je Fatić.

Ako unosimo puno bijelog brašna, kako navodi, štetimo probavnom traktu, jer crijevni sistem postaje zavistan od njega i ugrožava unos drugih sirovina koje su bitne za dobar balans u biohemijskom sistemu.

Dosta vode, voća i salata je bitno za dobar serotonin, koji će da nam omogući da ugodno provodimo vrijeme sa svojom porodicom.

“Sada je momenat da se vratimo knjigama, da ne gledamo samo filmove, serije… jer ostajemo duže budni onda smo duže i gladni pa ćemo da počnemo da jedemo oko 22 sata ili oko ponoći jer je prirodno da se čovjek tako ponaša ako nema znanje a prepušten je situaciji. Od toga se moramo da čuvamo. Sa porodicom što više”, poručila je ona.

Bitno jer, ako je moguće, da boravimo u četinarskoj šumi koja je bogata negativnim jonima važnim za poboljšanje imunog sistema, čak više nego hrana.

“Da počnemo da obilazimo naše planine. Tu ne mogu da idu milioni ljudi ni mala djeca, ni stari, ni bolesni… Da odemo u četinarsku šumu i tamo da se napojimo negativnim jonima, jer imamo dosta planina”, poručuje Fatić.

Moramo piti puno vode

Fatić naglašava da u ovim vremenima kada se manje krećemo moramo da hidratizujemo naš organizam.

“Nama je tečnost neophodna, treba da pijemo veće količine vode i da bude topla za one koji su izloženi zarazi, a da zdravi piju vodu koja je tjelesne temperature. Voda će nas dodatno da spasi gojaznosti. Mogu da se piju i nezaslađeni čajevi u odmjerenim količinama, ali je voda najpotrebnija. Ujutro treba da pijemo prirodne sokove cijedeni limun, pomorandžu, kroz neki miks, što je najvažnije za ujutro kako bi ta energija bila dobra, da konzumiramo što manje industrijskih zaslađivača u vidu keksa, kolača”, poručuje Fatić.