Fa­le i in­spek­to­ri za eko­lo­ški kri­mi­nal
Vuksanović

Nedostaju kazne za krivična djela u životnj sredini

Fa­le i in­spek­to­ri za eko­lo­ški kri­mi­nal

Sla­bo­sti u pri­mje­ni po­što­va­nja za­ko­na, či­ji je cilj za­šti­ta eko­lo­ških do­ba­ra, mo­gu se prevazići sa­mo efi­ka­sni­jom sa­rad­njom svih nad­le­žnih or­ga­na i spe­ci­ja­li­za­ci­jom oso­ba koje se ba­ve tom pro­ble­ma­ti­kom, ka­že Bo­ži­da

U Cr­noj Go­ri je neo­p­hod­no spro­ve­sti ka­drov­sko ja­ča­nje in­spek­cij­skih slu­žbi, ka­ko bi evrop­ski eko­lo­ški stan­dar­di po­sta­li i na­ši. To je po­ru­čio di­rek­tor Upra­ve za in­spek­cij­ske po­slo­ve Bo­ži­dar Vu­ka­sno­vić sa okru­glog sto­la na te­mu „Is­ku­stva i iza­zo­vi u pre­po­zna­va­nju i spre­ča­va­nju eko­kri­mi­na­la”. On je ka­zao da je efi­ka­sno spro­vo­đe­nje eko­lo­ško-prav­ne re­gu­la­ti­ve od vi­tal­nog zna­ča­ja za su­zbi­ja­nje i spre­ča­va­nje eko­lo­škog kri­mi­na­la, ko­ji je po pri­ro­di če­sto tran­sna­ci­o­nal­nog ka­rak­te­ra.

– Eko­lo­ški kri­mi­nal se mo­že ja­vi­ti kao po­seb­na vr­sta or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Tra­fi­king pri­rod­nim re­sur­si­ma, ne­le­gal­na tr­go­vi­na bilj­ka­ma i ži­vo­ti­nja­ma, ne­le­gal­no ri­ba­re­nje i tra­fi­king pri­rod­nim mi­ne­ra­li­ma i dra­go­cje­nim ka­me­njem, dr­ve­tom, pred­sta­vlja iza­zov ka­ko za raz­vi­je­ne, ta­ko i za ze­mlje i raz­vo­ju – na­veo je Vu­ka­sno­vić.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, sla­bo­sti u pri­mje­ni po­što­va­nja za­ko­na, či­ji je cilj za­šti­ta eko­lo­ških do­ba­ra, mo­gu se pra­va­zi­ći sa­mo efi­ka­sni­jom sa­rad­njom svih nad­le­žnih or­ga­na i spe­ci­ja­li­za­ci­jom oso­ba ko­ja se ba­ve tom pro­ble­ma­ti­kom.

Na pi­ta­nje no­vi­na­ra da li ima do­volj­no eko­lo­ških in­spek­to­ra, Vuk­sa­no­vić je ka­zao da je tač­no da od­re­đe­nim in­spek­ci­ja­ma ima ma­li broj in­spek­to­ra.

– Oni spo­ri­je za­vr­ša­va­ju od­re­đe­ne pro­ce­du­re ko­je su pred nji­ma u za­vi­sno­sti od bro­ja pred­me­ta ko­ji se po­ja­vlju­ju. U na­red­nom pe­ri­o­du će­mo vr­ši­ti no­vu si­ste­ma­ti­za­ci­ju upra­ve, da se po­ve­ća broj in­spek­to­ra u po­je­di­nim obla­sti­ma – is­ta­kao je Vuk­sa­no­vić.

Dr­žav­na se­kre­tar­ka Mi­ni­star­tsva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Da­li­bor­ka Pe­jo­vić je ka­za­la da svi dr­žav­ni or­ga­ni u lan­cu vo­đe­nja is­tra­ga sud­skih po­stu­pa­ka i od­lu­ka, tre­ba da ima­ju vr­lo kva­li­tet­ne in­for­ma­ci­je va­za­ne za oblast ži­vot­ne sre­di­ne. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, do­dat­ni pro­blem u obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne je što ne­ma pre­ci­znog za­ko­no­dav­stva.

–Ono je­ste u od­re­đe­noj mje­ri uskla­đe­no sa pro­pi­si­ma Evrop­ske uni­je, ali još uvi­jek po­sto­je nor­me ko­je za vo­đe­nje kva­li­tet­nih sud­skih po­stu­pa­ka dje­lu­ju uop­šte­no i ne da­ju mo­guć­nost da se spe­ci­fi­ku­je obim ugro­že­ne ži­vot­ne sre­di­ne. Ključ­na stvar u za­ko­no­dav­stvu ko­ju mo­ra­mo pro­mi­je­ni­ti od­no­si se na za­ga­đe­nje vo­de i va­zdu­ha u ve­ćoj mje­ri i ši­rem pro­sto­ru. Dok god ima­mo uop­šte­nu for­mu­la­ci­ju ima­će­mo pro­blem da utvr­di­mo kri­vič­no dje­lo i nje­gov obim – na­gla­si­la je Pe­jo­vić.

Ona je na­gla­si­la da ne­do­sta­je struč­nog zna­nja u ne­kim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, ve­za­nim za to ka­ko tre­ti­ra­ti od­re­đe­ne na­la­ze ko­je da­ju ovla­šće­ne la­bo­ra­to­ri­je, da bi se na osno­vu to­ga utvr­di­li i mo­gli pri­ba­vlja­ti kva­li­tet­ni do­ka­zi za vo­đe­nje po­stu­pa­ka.

– Još uvi­jek ne­ma­mo na svim punk­to­vi­ma ni ade­kvat­nu teh­nič­ku lo­gi­sti­ku da bi­smo bi­li si­gur­ni da one pa­ra­me­tre ko­je ima­mo kao vr­stu do­ka­za mo­že­mo sma­tra­ti re­le­vant­nim za is­tra­žni po­stu­pak – na­ve­la je Pe­jo­vić.

Po­stup­ci ko­ji se vo­de u obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne, ka­ko do­da­je, po pra­vi­lu su hit­ni po­stup­ci.

– Na vri­je­me se mo­ra spri­je­či­ti da­lje za­ga­đe­nje jer uko­li­ko ne shva­ti­mo da su po­stup­ci hit­ni mo­že se de­si­ti ošte­će­nje pri­ro­de ši­rih raz­mje­ra – za­klju­či­la je Pe­jo­vić.Mi. N. 

Iz­o­sta­je pri­mje­na za­ko­na 

Za­mje­nik še­fa mi­si­je OEBS- a u Cr­noj Go­ri Val­de­mar Fi­gaj na­vo­di da su is­ku­stva dru­gih ze­mlja, uklju­ču­ju­ći i broj­ne čla­ni­ce OEBS- a, po­ka­za­la da je pi­ta­nje ka­zne­ne po­li­ti­ke iz­u­zet­no bit­no u uspje­šnom sank­ci­o­ni­sa­nju pre­kr­ša­ja i kri­vič­nih di­je­la pro­tiv ži­vot­ne sre­di­ne.

– U tom smi­slu, za­kon­ski okvir je do­bro po­sta­vljen, ali ipak i da­lje iz­o­sta­je uspje­šna im­ple­men­ta­ci­ja za­kon­skih nor­mi – na­veo je Fi­gaj.

(Izvor:DAn)