Potiče iz Azije i Afrike, a bila je poznata još u vrijeme starih Egipćana, Rimljana i Grka.

Uz lubenice, dinja u sebi sadrži najviše vode, čak 90 odsto.  Puna je vitamina C, B i A, kao i kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa, bakra i mangana. Sadržii tiamin, niacin, vitamin B6, folate, pantotensku kiselinu.

Jedna porcija dinje (177-grama) sadrži:

Kalorije: 64

Ugljeni hidrati: 16 grama

Vlakna: 1,4 grama

Proteini: 1 gram
Masti: 0 grama

Vitamin C: 53% referentnog dnevnog unosa (RDI)

Vitamin B6: 8% od RDI

Folna kiselina: 8% od RDI

Vitamin K: 6% od RDI

Kalijum: 12% od RDI

Magnezijum: 4% od RDI

Pored toga, ona sadrži i jedinjenja sa jakim antioksidativnim kapacitetom, uključujući beta-karoten (pro-vitamin A), fitoen, kvercetin i kofeinsku kiselinu.

Štiti zdravlje očiju

Foto: Ilustracija

Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju - beta karoten (iz kojeg se oslobađa vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbuje u retinu oka gdje djeluje antioksidativno i kao UV zaštita.

Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije (bolest središnjeg dijela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba).

S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.

Smanjuje rizik od astme

Foto: Ilustracija

Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja.

Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika, te smanjuje rizik od alergijskih reakcija.

Čuva srce i reguliše pritisak

Foto: Ilustracija 

Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji čuvaju zdravlje srca. Konzumiranje hrane kalijumom pomaže u regulisanju nivoa natrijuma što je važno u smanjenu visokog pritiska.

Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od kapi i gubitka mišićne mase. Ovaj mineral čuva gustoću kostiju te sprečava nastanak kamena u bubregu.

Neka nova istraživanja tvrde da beta karoten iz dinje pomažu u borbi protiv raka pluća , ali i kod raka grlića materice, želuca i oralnih formi.

Biljna vlakna povoljno djeluju na čišćenje organizma od toksina i smanjuju nadutost stomaka.

Istovremeno, voda i kalijum iz dinje podstiču rad bubrega i pomažu u uklanjanju štetnih materija.

Foto: Ilustracija 

U narodnoj medicini ovaj plod predstavlja lijek i za psihičko smirenje. Naročito se preporučuje posle obilnog znojenja, jer organizmu nadoknađuje izgubljenu tečnost i potrebne minerale.

Dinja se koristi i za liječenje upale žučnih i mokraćnih puteva, kao i kod uboda, opekotina i terapije bola. Koriste se i obloge od iscjeđenog soka dinje, ili se narendana kriška ili kora stavi na bolno mjesto.

Stil.kurir.rs