Stari kontinent kolijevka je prestižnih automobilskih marki i više od jednog vijeka dominirao je automobilskom inovacijom, ali automobil, koji je prevozno sredstvo broj jedan za Evropljane, smatra se krivcem za emisije gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte.

Suočena sa tim pritiskom, Evropska unija je 2020. godine zacrtala cilj da postigne ugljeničnu neutralnost do 2050.

Evropska komisija trebalo bi da 14. jula predloži nove propise za postizanje tog cilja, a prema više izvora razmatra se potpuno ukidanje automobilskih emisija od 2035. godine. Električna vozila jedina će moći da ispune takav zahtjev i de fakto će biti jedina dozvoljena prevozna sredstva na potpuno novom tržištu.

Evropa je u 2020. godini uvela najvišu dozvoljenu granicu od 96 grama CO2 po kilometru za proizvođače automobila, ali bi dozvoljena količina trebalo da se smanji za 37,5 posto u 2030, dok bi do 2035. trebalo u potpunosti da se eliminiše kada se govori o novim automobilima.

Uzlet električnih vozila

Na automobilskom tržištu koje je pretrpjelo težak udarac pandemijom koronavirusa, električna vozila snažno napreduju. Udio električnih automobila je 8 posto svih registrovanih vozila u zapadnoj Evropi u prvih pet mjeseci ove godine, odnosno prodato je 356.000 vozila, „što je više nego u cijeloj 2019.”, kaže njemački analitičar Matijas Šmiht.

Kako piše N1, ovi propisi još će više favorizovati električna vozila i sve više voditi prema odbacivanju hibridnih i plug-in hibridnih sistema koji kombinuju benzinski motor i bateriju. Lobi koji se dugo borio da uspori tranziciju, danas je duboko podijeljen. Većina članica naglašava da bi prebrza elektrifikacija povećala cijene automobila i uništila radna mjesta u korist kineske konkurencije koja je ispred Evrope što se tehnologije baterija tiče.

Volkswagen već spreman

Volkswagen grupa, koja je zadužena za svako četvrto prodato vozilo u Evropi, pridružila se američkom proizvođaču Tesla u promociji električnih vozila nakon skandala iz 2015. kada su priznali da su lažirali rezultate testova izduvnih gasova svojih dizel motora.

„Veliki je sukob unutar Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA). Zbog Dieselgate-a, Volkswagen je bio prisiljen da odabere električna vozila kako bi popravio narušeni ugled. Grupa je pristala na ogromna ulaganja i sada ih proizvodi kako bi poštovala buduće zakone”, objašnjava Matijas Šmiht.

U junu je Volkswagen objavio da će prestati da proizvodi motore sa unutrašnjim sagorijevanjem u Evropi između 2033. i 2035. godine.

Uz motore SUS, Euro 7 norma bi eliminisala čak i hibride?

„Vozilo je u prosjeku 15 godina na putu. Ako želimo da potpuno dekarbonizujemo prevoz 2050. godine, to znači da poslednje vozilo sa termičkim motorom možemo prodati najkasnije 2035”, ocjenjuje Diane Štraus iz nevladine organizacije Transport i životna sredina za Francusku.

U klasifikaciji objavljenoj u junu, nevladina organizacija prozvala je Daimler (Mercedes), BMW, Stellantis (PSA, Fiat) i Toyotu kao proizvođače čiji su projekti ocijenjeni “neambicioznim”, jer se u velikom dijelu oslanjaju na plug-in hibridna vozila koja i dalje emituju štetne gasove. Renault i Hyundai dobili su bolje ocjene iako i oni daleko zaostaju za Volkswagenom.

Budućnost motora sa unutrašnjim sagorijevanjem trebalo bi da se uravnoteži između „2035. godine, što je prerano iz perspektive industrije i društva i 2040. godine, kada će ipak biti prekasno iz klimatske perspektive”, rekao je Paskal Kanfin, predsjednik odbora za životnu sredinu u Evropskom parlamentu.

Kanfin zagovara osnivanje fondova “od nekoliko milijardi eura” koji bi pomogli stotinama malih i srednjih preduzeća vezanih uz autoindustriju jer će upravo ona biti pogođena promjenom tehnologije.