Starenja se najviše plaše Poljaci (53 odsro), Britanci (51 odsto) i Irci (50 odsto), a u mnogo manjoj mjeri stanovnici Holandije (31 odsto), Švajcarske (32 odsto) i Srbije (33 odsto), navedeno je u saopštenju.

Strah je izraženiji među mlađim odraslim osobama, jer je 46 odsto građana Evrope od 18 do 34 godine zabrinuto zbog starenja.

Štada Zdravstveni izvještaj takođe naglašava značajnu rodnu razliku po pitanju straha od starenja, jer se žene više plaše starenja od muškaraca.

Kako je navedeno, ovaj trend je najočigledniji među mladim ženama, pri čemu se skoro svaka druga starosti od 18 do 34 godine plaši ideje da će ostariti.

Među svim ispitanicima koji se plaše starenja, njih 68 odsto najviše je zabrinuto zbog fizičkog propadanja.

Na urušavanje fizičkog izgleda najviše su osjetljivi stanovnici Kazahstana (59 odsto), a potom Mađari (53 odsto) i Francuzi (51 odsto), dok fizički izgled znatno manje opterećuje građane Srbije (37 odsto) i Švedske (36 odsto).

Kako je najavljeno, 60 odsto Evropljana se plaši da će dobiti bolesti koje se povezuju sa starenjem, kao što su Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest ili demencija.

Gotovo 59 odsto njih se plaši da će postati teret drugima u starosti.

Zavisnost od tuđe pomoći najviše brine Portugalce (75 odsto) i Špance (73 odsto), dok u manjoj mjeri zabrinjava građane Srbije (64 odsto) i Francuske (61 odsto).

Penziji, kao slobodnom vremenu za aktivnosti koje prijaju i druženje sa voljenima, posebno se raduje Austrijance (33 odsto), Njemce (27 odsto) i Šveđane (26 odsto).

Većina Evropljana ne pokazuje toliki entuzijazam, pa se u prosjeku 16 odsto raduje penziji.

Nijansu više radosti osjećaju građani Srbije i Britanije (sa po 17 odsto), a znatno manje Španci (11 odsto) i Poljaci (osam odsto), pokazao je izvještaj.

Jedno od pitanja postavljeno građanima Evrope bilo je i kako stariti bez strahova.

Tako 79 odsto Evropljana kaže da nije zabrinuto zbog starenja, jer je to „prirodni dio života“.

Ovo je vodeće osjećanje 87 odsto Finaca, 84 odsto Portugalaca i Danaca, Čeha, ali i ispitanika iz Srbije (81 odsto).

Šesti međunarodni Štada Zdravstveni izvještaja za 2024. godinu rađen je uz pomoć više od 46.000 ispitanika iz 23 zemlje Evrope, među kojima je i Srbija.